Светски и европски дан борбе против смртне казне, 10. октобар, је веома значајан датум у области заштите и унапређења људских права, јер подсећа на важност заштите људског живота и људског достојанства.
Пораст броја аболиционистичких земаља у Европи директно је узрокован прихватањем Протокола бр. 6 уз Европску конвенцију о људским правима, којим се препоручује укидање смртне казне у националним кривичним законодавствима.
„Њено укидање сматра се нужним за заштиту људског достојанства, као и за прогресиван развој људских права”, изјавила је заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић поводом 10. октобра, Светског и Европског дана борбе против смртне казне.
Смртна казна је у Србији укинута 2002. године, а последњи пут извршена 1992. године. Последњих година се у јавности повремено покреће питање увођења смртне казне, а такав став грађана је у корелацији са случајевима монструозног насиља над децом и у породици, као и организованих злочина који оправдано изазивају велику осуду и узнемиреност јавности и захтевају најстроже кажњавање. Такви ставови изискују континуирано указивање на то зашто би поновно увођење смртне казне било неприхватљиво.
„Став против смртне казне произлази из универзалног и основног права на живот. Право на живот је урођено право и држава је дужна да га штити и поштује, а не да га одузима. Он је такође уткан у људско достојанство сваког људског бића, укључујући и оне који су починили најсвирепије злочине”, указала је Тањевић.
Такође, треба имати у виду да не постоје докази о томе да смртна казна има генерално превентиван значај. У земљама које примењују смртну казну стопа криминалитета није мања од стопе криминалитета у земљама које су је укинуле, нити је после укидања смртне казне у појединим земљама дошло до пораста тешког криминалитета. Најзад, треба имати у виду и могућу судску грешку, због које би невина особа могла бити осуђена на смрт.
Обележавањем 10. октобра државе, организације и људи широм света потврђују своју опредељеност за укидање смртне казне у земљама у којима она још постоји и своју одлучност да не допусте њено поновно увођење у земљама које су је већ укинуле.
Устав Републике Србије људски живот проглашава неприкосновеним и Заштитник грађана остаје одлучан у свом ставу да се поновно увођење смртне казне никада не дозволи.
