Православна црква и верници 17. децембра празнују хришћанску мученицу и светитељку Свету Варвару, познату и као свету Барбару.
Сматра се заштитницом рудара, земљорадника, зидара, кувара, тесара…
У православном календару није црвено слово, али је у народу дан Свете Варваре поштован и прославља га мали број српских породица као своју крсну славу.
Света Варвара живела је у 3. веку, у време римског цара Максимилијана. Отац јој је био по имену Диоскор. Био је многобожац и врло строго је васпитавао своју кћер. Када је хтео да зида купатило, он заповеди да се направе два прозора, а Варвара је затражила три, за Оца, Сина и Светога Духа. Када је ово чуо, њен отац је био саблажњен што му је кћерка хришћанка. Због тога су је ставили на муке, мучили су је, а на крају су је свукли голу и тако градом провели. Сам отац Диоскор је својој кћери одсекао главу. Тако се ова млада девојка жртвовала за Христа, а њеног оца је стигла заслужена казна – једном га је погодио гром и скончао је у мукама. На икони се Света Варвара представља у обичном тадашњем женском оделу са крстом и митром у руци. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице. Њене чудотворне мошти данас се налазе у Кијеву.
Сваког 17. децембра кува се традиционална “варица”, сеје божићна пшеница и поштују се одређени обичаји.
Према обичају на овај дан у плитке тањириће или саксије сеје се жито које ће да озелени до Божића. Ако је жито бујно, година ће бити родна и добра. Такође, обавезно се на овај празник кува жито за ручак или за десерт.
Уочи Свете Варваре остави се жито увече да уври поред ватре у лонцу, па се на Варварин дан гледа са које је стране наврило, верује се да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Кувано жито се једе у кући, њим се посипа место где се узима вода за пиће, а посољено жито се даје стоци.
У неким крајевима Србије обичај је и да се на данашњи дан потопе зрна пшенице у воду да проклијају па се на Божић изнесу да се види колико је порасла пшеница.
Од Вариндана до Божића није добро сањати. Ако неко сања онда о томе не говори ником, нити се снови тумаче. У Србији се веровало да ко сања и дира гараве судове, те зиме ће му вуци стоку нападати.
Припрема варице:
Количина пшенице и осталих састојака је по сопственој жељи. Препоручује се мера од пола килограма пшенице, 250 грама кукуруза, 250 грама ораха и 6 кашика меда.
Пшеницу и кукуруз налити водом, за 2 цм да пређе преко материјала и оставити да преноћи. Наредног дана налити чисту воду и на смањеној температури кувати око 2 и по сата, док течност не испари, а зрна омекшају. Додати мед и исецкане орахе, промешати и служити.
