Православна црква и њени верници обележавају Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља.
Овај празник обележава се иначе 9. марта, осим када је година преступна као што је ова, тада се прославља 8. марта.
Јован Крститељ, који је најавио Исусов долазак, био је посечен по жељи и наговору Иродове жене Иродијаде. Када му је одсечена глава, Иродијада је наредила да се тело сахрани одвојено од главе, јер се бојала да пророк некако не васкрсне. Она је узела главу Јована Крститеља и закопала је дубоко у земљу. Њена дворкиња била је Јована, жена Хузе, Иродовог дворјанина. Јована је била добра жена и није могла да трпи да глава божијег човека остане на бешчасном месту, па ју је тајно ископала, однела у Јерусалим и сахранила на Јелеонској гори. Цар Ирод није то знао, а када је чуо да Исус чини велика чуда, уплашио се и рекао за Христа: „То је Јован кога сам ја посекао, он је устао из мртвих”.
Јованова десна рука је у Цетињу
Једна од највећих хришћанских реликвија, десна рука Јована Крститеља, која је захватила воде из Јордана и подигла се над главом Христовом, завршила је у манастиру у Цетињу.
После извесног времена неки знаменит властелин који је поверовао у Христа, напустио је свој положај, светску сујету и замонашио се, и као монах Инокентије настанио се на Јелеонској гори, баш на месту где је закопана глава Јована Крститеља. Почео је да себи зида келију и копао је дубоко, када је нишао на земљани суд у којем је била глава, за коју му се указало да је Крститељева. Он је пољубио главу и закопао је на том истом месту. По Божијем промислу, чудотворна глава касније је ишла од руке до руке, понирала у мрак заборава и опет објављивана, док најзад није у време царице Теодоре, мајке Михаилове и жене Теофилове, и у време патријарха Игњатија, пренета у Цариград.
За главу Јована Крститеља везују се многа чуда исцељења. Важно је истаћи да, док би жив, „Јован не учини ниједно знамење”, али је његовим моштима дата благодатна чудотворна моћ.
Код православаца је обичај да се на овај дан посете гробља и тако ода почаст својим најближим.
Према веровању, на овај дан сунце креће назад са севера према југу, три пута стане и заигра.
Постоји веровање да се небо у поноћ три пута отвара, па мртве душе лако уазе у рај, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље, оне ће му бити испуњене. У овој ноћи се може открити и закопано благо.
Девојка на коју је бачена клетва да се не уда, треба овог дана да се помоли у цркви или манастиру Светом Јовану, упали свећу и остави скроман прилог храму. Клетва ће бити отклоњена.
На овај празник не сме да се раде никакви тежи послови. Нарочито је распрострањено веровање да се на овај празник не дирају ножеви нити други оштри предмети како се не би повређивале ране невино страдалог светитеља.
