Велић: Саобраћајна инфраструктура се више прилагођава моторним возилима, него осталим учесницима у саобраћају (ВИДЕО)

Шта представља урбана мобилност, каква је саобраћајна инфраструктура на територији града Бора, али и других градова у Тимочкој Крајини, какво је стање безбедности на истоку Србије и шта све треба да се уради како би градови били безбеднији за све учеснике у саобраћају… на ова питања одговара мастер инжењер саобраћаја Игор Велић.

– Шта је одржива урбана мобилност и како до ње?

„Улица је основни архитектонски простор града и није намењена само за кретање моторних возила, већ и за кретање осталих учесника у саобраћају. У целој Тимочкој Крајини, а и у целој Србији имамо тај проблем што се саобраћајна инфраструктура више прилагођава моторним возилима, него осталим учесницима у саобраћају, а урбана мобилност је управо то, да се простор да и осталим учесницима у саобраћају, као што су пешаци и бициклисти, особама са ивалидитетом, старијим лицима и мајкама са децом у колицима. Одржива урбана мобилност је политичка мера која олакшава кретање свих учесника у саобраћају”, каже Игор Велић, мастер инжењер саобраћаја из Удружења „Сигурне стазе“.

– Можете ли нам рећи више о вашем пројекту „Стазе урбане мобилности на територији града Бора”?

„У склопу пројекта ’Стазе урбане мобилности на територији града Бора’ изградили смо прву wеб платформу за урбану мобилност, прва овакве врсте платформа на територији југоисточне Европе. Више о томе може се сазнати на mobilitybor.com. Бор има много лошу инфраструктуру, јер недостаје пешачка инфраструктура, бициклистичка инфраструктура. Саобраћајнице у Бору нису приступачне за особе са инвалидитетом, као и за старија лица. Нама је циљ кроз овај пројекат био управо то: да се среде зоне школа, да се формирају сигурне стазе за децу, да се формирају зоне 30 и паркинг места за бициклисте.”

– Које сте све иницијативе поднели Градској управи у Бору?

„Прва иницијатива нам је била за унапређење бициклистичке инфраструктуре, друга иницијатива нам је била уређење зона школа, јер у свакој зони има преко пет проблема. Трећа иницијатива нам је била да Бор добије Стратегију за безбедност саобраћаја, али није само Бор у питању, генерално многи градови у Тимочкој Крајини немају ту Стратегију, која је обавезан документ. Имамо сад иницијативу да се формирају зоне 30 и зоне успореног саобраћаја и иницијативу да се промени одлука о техничком регулисању саобраћаја и да Бор усвоји План одрживе урбане мобилности.”

– Недавно сте презентовали пројекат на Међународној конференцији „Безбедност саобраћаја у локалној заједници” и у Дому Народне Скупштине Републике Србије, какви су Ваши утисци?

„На позив Канцеларије за ИТ и еУправу и Уједињених нација, у организацији Одбора за науку и технолошки развој, били смо позвани да презентујемо два пројекта који се тичу урбане мобилности. Пројекти су доступни на mobilitybor.com, pristupacnostbor.com i sigurnestaze.com. Пројекти се везују за циљеве управо проглашене декаде безбедности саобраћаја (2021. до 2031. године) од стране Уједињених нација, као и за један од циљева одрживог развоја Уједињених нација који носи назив ’Одрживи градови и заједнице’ који има за циљ стварање одрживих градова – градова који су приступачни, са добрим системом јавног превоза, бициклистичком и пешачком инфраструктуром и великим бројем зелених површина. Што се тиче пројеката имамо подршку Одбора за науку, образовање и технолошки развој, Уједињених нација, Одбора за информатичко друштво, Канцеларије за ИТ и еУправу, али за све ово нажалост нисмо добили подршку Града Бора.”

– Шта су „паметни градови“ (smart cities)?

„’Паметни градови’ имају за циљ да се користе информационе технологије и друге неке технологије који омогућавају лакши живот грађана у некој локалној заједници. Због тога је изашла публикација ‘Паметни градови Србије’, где и наши пројекти заузимају место. Ја позивам све људе да скину публикацију с интернета, доступна је свима и бесплатна, а корисна је ствар пре свега за доносиоце одлука унутар локалних самоуправа, да прочитају како се заправо развија ‘паметан град’.”

– Кроз Ваше пројекте промовишете и примењујете „хумани инжењеринг“, шта он представља?

„’Хумани инжењеринг’ је преко 30 година актуелан на територији целе Европе, а то захтева да се целокупан саобраћајни и инфраструктурни простор прилагоди крајњим корисницима. ‘Хумани инжењеринг’ састоји се од низа саобраћајних, грађевинских, архитектонских и урбанистичких мера које чине да град заправо буде приступачан.”

– Тренутно се налазимо у декади безбедности саобраћаја коју су прогласиле Уједињене нације, каво је стање безбедности саобраћаја у Тимочкој Крајини и да ли има могућности за напредак?

„Тренутно смо у декади коју су прогласиле Уједињене нације, која важи од 2021. до 2031. Код нас у Тимочкој Крајини једине мере ка безбедности саобраћаја спроводе полицијске управе – то су мере контроле и регулисања саобраћаја, док се остале мере не примењују. Ниједан град нема катастар сигнализације, нема акционе планове за безбедност, нема стратегије за безбедност саобраћаја. Циљ је да се ова нова декада управо посвети рањивим учесницима у саобраћају, да се ради на побољшању пешачке инфраструктуре, бициклистичке инфраструктуре, инфраструктуре за особе са инвалидитетом и то је оно што наше Удружење ’Сигурне стазе’ заправо заговара.”