У галерији Историјског архива „Тимочка Крајина“ у Зајечару отворена је изложба „Слободан Пенезић Крцун – млеко и крв“ и представљена књига „Службе безбедности Југославије од Брионског пленума до распада државе“.
Драго ми је што смо успели да организујемо два догађаја, како изложбу, тако и представљање књиге, истакао је Велибор Тодоров, директор Историјског архива „Тимочка Крајина“ у Зајечару.
„Имамо ту привилегију, да после неколико градова у Србији, изложба о Крцуну буде на преко 50 паноа представљена и у Зајечару. Циљ нам је да пружимо публици вид једног дела историје, а не да судимо о ономе што се у то време дешавало. У другом делу програма представљена је књига професора Радојице Лазића „Службе безбедности Југославије од Брионског пленума до распада државе“. Архив у Зајечару наставља своју улогу, а то је да презентује јавности све оно што је од важности пре свега за историју Тимочке Крајине, а потом и за историју Србије. Што више нечега представимо јавности, моћи ћемо да судимо о догађајима који су иза нас“, казао је Тодоров.
Изложба која је посвећена животу Слободана Пенезића Крцуна, државног функционера Србије и бивше Југославије обухвата докумената, писма, белешке и фотографије, изложене на 50 паноа.
„Министарство културе и информисања подржало је ову изложбу, а задатак нас архивиста јесте управо у томе да грађу коју чувамо учинимо што доступнијом грађанима. Изложба обухвата Крцунова лична и друга докумената, писма, белешке, фотографије и осталу грађу, коју је његова породица поклонила ужичком Архиву, и прати његов живот од рођења у Ужицу 1918. до погибије 1964. године у саобраћајној несрећи код Лазаревца. Назив изложбе „Крв и млеко“ потиче из Крцунове белешке о томе како је 6. априла 1941. године, на почетку Другог светског рата, током бомбардовања Београда видео на Славији погинулу млекарицу и призор у коме се мешају њена крв и просуто млеко“, поручио је директор Историјског архива Ужице и аутор изложбе Жељко Марковић.
Зајечарској публици представљена је и књига професора др Радојице Лазића „Службе безбедности Југославије од Брионског пленума до распада државе“.
„Након Брионског пленума дошло је до реорганизације тадашње управе државне безбедности и стварање неких нових служби безбедности на простору СФРЈ. Након доношења основног Закона о унутрашњим пословима из децембра 1966. године створена је нова Савезна служба државне безбедности. Одлучио сам се баш за овај период, јер архивска грађа о службама безбедности није баш доступна свима. У књизи је представљено преко 1500 докумената чији је степен поверљивости био државна тајна. Очекујем да ћу у наредном периоду урадити и наставак ове књиге. Највише су ме заинтригирале током истраживања усташко-терористичке групе које су биле убачене и правиле велики проблем некадашњем сектору безбедности“, рекао је професор Радојица Лазић, аутор књиге.
Професор Лазић истиче да је на овој књизи радио пуне три године, како би прикупио довољно архивске грађе која је представљена.
