На данашњи дан пре 88 година у Зајечару је рођен Зоран Радмиловић. Тим поводом, у част великана нашег глумишта, делегација Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” положила је цвеће на његов споменик.
Директор зајечарског театра Владимир Ђуричић је у изјави за медије нагласио да у позоришту са великом пажњом и љубављу негују успомену на Зорана Радмиловића.
„Ове године навршава се 75.година од оснивања јединог професионалног позоришта у источној Србији и 30 година фестивала посвећеног Радмиловићу. Тим поводом започето је више ствари. Филм о Зорану Радмиловићу је скоро готов и већ прекосутра ћу присуствати контролној пројекцији филма у Нишу. Филм ’Глумчина’ затвориће филмске сусрете у Нишу и биће на нашем фестивалу посвећеном Радмиловићу, а продуцент филма Оливер Пауновић договорио је приказивање филма и у Црној Гори, Хрватској и другим европским државама. У оквиру 30. Фестивала ’Дани Зорана Радмиловића’ биће приређен омаж Радмиловићу, али и Ивану Бекјареву, који је започео рад на представи о Зорану, али је нажалост преминуо. Тим поводом биће приређено јавно читање текста поменуте представе. Трећа ствар је књига о Зорану Радмиловићу аутора Милана Цација Михаиловића ’Успоменар 4 – ЧАРОБЊАК РАДМИЛОВИЋ’, која је већ промовисана на прошлогодишњим Зорановим данима у Зајечару, а вечерас ће поводом рођендана великог српског и југословенског глумца бити промовисана у ’Атељеу 212’ у Београду”, рекао је Ђуричић.
Издавач књиге је Народно позориште Тимочке Крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловић”, а на вечерашњој промоцији учествоваће: Тања Бошковић, Аница Добра, Јелица Сретеновић, Василија Кокотовић, Лана Караклајић, Горан Султановић, Аљоша Вучковић, Владислав Михаиловић, Бранислав Зеремски, Петар Михаиловић и аутор. О књизи ће говорити Милица Краљ.
Зоран Радмиловић је рођен у Зајечару 11. маја 1933. Завршио је зајечарску гимназију и био је члан драмске секције коју је водио Милан Срдоч. На Академији за позориште, филм, радио и телевизију дипломирао је 1963. године. Од 1962. до 1968. године Зоран је био члан Београдског драмског позоришта, а 1968. године је постао стални члан „Атељеа 212” и у њему је наступао до смрти.
Добитник је Октобарске награде града Београда и глумачког признања „Добричин прстен”.
Своју последњу, 299. представу „Радован III” одиграо је 9. јуна 1985. године уз велике болове, али опет уз његову велику жељу представа је одржана до краја. Преминуо је 21. јула 1985. године у 53. години живота. Кремиран је, а његова урна се налази у Алеји заслужних грађана на Новом Гробљу у Београду.
Када је 1992. године донета одлука да се у Зајечару организује позоришни фестивал који носи његово име исправљена је неправда према још једном Зајечарцу према коме се његов град дуго није односио како треба. Улица у којој се налази Радмиловићева родна кућа добила је његово име, позориште такође, а пре 13 година у близини позоришта, код градске библиотеке, подигнут му је доличан споменик.
