У циклусу „Великани српске културе“, у оквиру пратећег програма 33. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића“, у Зајечару је представљен портрет глумца Милана Цација Михаиловића.
Том приликом представљена је и монографија о његовом животу и раду под називом „Милан Цаци Михаиловић: Маратон“ у издању Установе Народно позориште Тимочке Крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловић“. Како истичу приређивачи књиге Иван Мишић и Предраг М. Поповић, ово је књига о глумцу. Позоришни критичар Александар Саша Милосављевић истакао је да је Цаци најпре у „Успоменарима“, а затим у „Маратону“ сачувао дух Атељеа 212 и једног времена кога више нема, сакупљајући приче из бифеа Атељеа које сведоче о величанственом универзуму театра.
Глумице Весна Чипчић и Александра Ања Јосифовски читале су стихове из одабраних Цацијевих песама објављених у књизи.
Директор зајечарског театра Владимир Ђуричић рекао је како је Милан Цаци Михаиловић у Зајечару спона са Радмиловићем и некадашњим временом. Ђуричић је уручио Милану Цацију Михаиловићу „Плакету за изузетан допринос култури Србије“ и статуету Зорана Радмиловића.
Милан Цаци Михаиловић, велики пријатељ Зајечара и зајечарског позоришта, подсетио је на то како је први пут у Зајечар дошао са Радмиловићем, а касније због Радмиловића, али не само због њега већ и због много дивних пријатеља, међу којима је истакао Владимира Ђуричића, који је од Зајечара створио епицентар културних дешавања.
„Свакога дана се бавим својим послом. Или представа или неко снимање. Култну емисију Првог програма Радио Београда ‘Код два бела голуба’ водим 40-ак година. Ту су и промоције књига, отварања изложби, чести хуманитарни наступи. Давно нам је наш дивни Муци Драшкић говорио како је у нашем послу важан континуитет. За час засијаш, узлетиш, а онда те одједном нема. Зато треба трчати свој МАРАТОН“, каже Милан Цаци Михаловић, великан српске културе.
Милан Цаци Михаиловић је безмало 55 година у позоришту, на сцени, под рефлекторима, у разним костимима, пред микрофоном, пред камерама. Тренутно игра у пет позоришта седам наслова. Од тога у Народном позоришту преко 200 пута у драми „Сузе су ОК“ Мирјане Бобић Мојсиловић, а у „Академији 28“ у поменутим „Женским разговорима“ Душана Радовића дуже од 40 година.
