Поводом најаве скупа под називом „Историја демократије и парламентаризма у Србији ’Никола Пашић’”, планираног за следећу годину, у Историјском архиву „Тимочка Крајина” у Зајечару одржано је предавање на тему „Улога Николе Пашића у развоју парламентаризма у Србији”.
Предавач је била проф. др Мира Радојевић са Катедре за историју Југославије Филозофског факултета у Београду, дописни члан Српске академије наука и уметности.
„Николу Пашића су иначе многи сматрали најзначајнијим српским, не само политичарем, него и државником. Он се активно бавио политиком више од 50 година, односно још од 1873. године, па до смрти 1926. године, а 45 година је био вођа странке. У тих неколико деценија био је и председник Владе и министар иностраних послова, грађевина, председник београдске Општине, председник Народне скупштине, посланик у Петрограду… Да бисмо разумели Николу Пашића, доносио је конкретне одлуке од великог историјског значаја. Морамо разумети и време у којем су те одлуке донесене и последице тих одлука. Свакако би било погрешно вредновати његове одлуке само на основу последица које су биле”, казала је Радојевић.
Идеја Архива у Зајечару, који је иницијатор овог скупа, лежи у томе да је Никола Пашић у историји парламентаризма био учесник у најдужем трајању, истакао је Велибор Тодоров, директор Историјског архива „Тимочка Крајина” у Зајечару.
„Својим политичким деловањем утицао је на многе догађаје с краја 19. и почетка 20. века, у периоду када су се многе турбулентне ствари у Србији одигравале. Следеће године, у мају месецу, планиран је скуп под називом ’Историја демократије и парламентаризма у Србији ’Никола Пашић’’. Тада ћемо сви заједно направити скуп који ће бити за понос града Зајечара и Историјског архива ’Тимочка Крајина’ и то ће бити догађај који ће ући на културну мапу Србије. На тај начин расветлићемо све догађаје у историју парламентаризма од краја 19. века до дана данашњег”, рекао је Тодоров.
„Никола Пашић је политичка фигура која је заиста обележила и веома је занимљив, како историчарима, тако и историчарима права и осталим људима који се баве друштвеним и политичким наукама. Биће занимљив и студентима историје. Концепт ове конференције је такав, да ће скуп похађати студенти завршних година историје са свих универзитета”, каже проф. др Дејан Антић, Филозофски факултет у Нишу.
„Подржавам ову идеју нашег Историјског архива. Желим и да конференција успе и да буде успешно реализована и желим да постане традиционална. Искрено се надам да ће одзив бити добар и да ће конференција као догађај допринети бољем и свеобухватнијем сагледавању различитих питања која се тичу наше националне историје“, поручила је Елена Матковић, члан Градског већа у Зајечару.
Ово предавање организовао је Историјски архив „Тимочка Крајина” у Зајечару, а предавању су присуствовали представници локалне самоуправе, градских институција, Српске православне цркве и други.
