Jавна трибина о рударским истраживањима на подручју града Зајечара биће одржана у Омладинском центру у Зајечару, у среду, 26. априла 2023.
Трибина почиње у 19:00 часова, а грађани који нису у могућности да лично присуствују трибини и постављају питања, моћи ће да прате пренос уживо путем Facebook странице Омладинског центра Зајечар.
На трибини ће говорити Милан Ћулибрк – главни уредник недељника „НИН” и Дејан Перић – извршни директор Фондације „Искорак”. Уредница и модераторка трибине је Данијела Миловановић Недељковић.
Крајем 2021. године, на друштвеним мрежама се појавио допис компаније „Balkan Exploration and Mining” из Београда од 12. новембра 2021. у којем она обавештава Градску управу Зајечар, Геолошку инспекцију и Сектор за геологију и рударство Министарства рударства и енергетике, да 30. новембра почињу геолошка истраживања бакра и злата на подручју Краљевице (ТМК). У допису се помиње и то да се ово подручје у „катастру Министарства води под бројем 2492, а налази се на територији општине Зајечар”.
Увидом у мапу која се налази са сајту Министарства рударства и енергетике (gis.mre.gov.rs/smartPortal/Srbija) – јасно се види да ово подручје заиста обухвата део зајечарске парк-шуме „Краљевица” и простире се готово да самог Грлишког језера.
Није познато у којој су фази истраживања, а уколико се испостави да на територији града постоје налазишта, логично је поставити питање – да ли Зајечар треба да се спрема за судбину рударске колоније? Такође, да ли постоји економска оправданост препуштања страним компанијама да експолатишу необновљиве природне ресурсе Републике Србије? Зашто је рудна рента у Србији најнижа у Европи? Какве гаранције имају мештани да стране компаније које врше експлоатацију руде у Србији поштују стандарде животне средине?
Да ли је безгранично поверење наше државе оправдано, јер стране корпорације саме обрачунавају и достављају надлежнима податке о количини експлоатисаних сировина и профиту и саме утврђују колику рудну ренту треба да плате. Звучи ли логично? Шездесет одсто рудне ренте припада буџету Србије, а 40 одсто општини на чијој се територији врши експлоатација – док 100 одсто загађења припада општини на чијој се територији врши експлоатација.
Овај пројекат је добио подршку пројекта Владе Швајцарске „Заједно за активно грађанско друштво – АКТ”, који спроводе Helvetas Swiss Intercooperation и Грађанске иницијативе.
