Треће фестивалске вечери 32. „Дана Зорана Радмиловића” публика уживала у представи „Развојни пут Боре шнајдера”

Треће фестивалске вечери 32. „Дана Зорана Радмиловића” публика уживала у представи „Развојни пут Боре шнајдера”

У препуној сали зајечарског позоришта, треће фестивалске вечери 32. „Дана Зорана Радмиловића” публика је уживала је у представи „Развојни пут Боре шнајдера” у извођењу Југословенског драмског позоришта из Београда.

Комад је по тексту једног од најплоднијих српских драмских писаца, Александра Поповића, ражирао Егон Савин. Како се чуло на столу критике, ужа специјалност редитеља Егона Савина је да комад који је писан раније помери у правцу нашег времена. И то тако да драма не изгуби квалитете које има захваљујући свом контексту и да ти квалитети резонирају са нашим савременим тренутком.

„Ово је драма плејаде људи, о онима који граде и разграђују, а не о онима који руше. Бора шнајдер је наш далеки рођак и предак, постојао је и постоји данас”, рекао је глумац Ненад Јездић који је по одлуци стручног жирија добио награду „Зоранов брк” за улогу Боре шнајдера.

„Велики је изазов када се ради Аца Поповић. Има ли шта узбудљивије за глумце са наших простора него да се бавимо менталитетом. Заправо је света дужност глумаца да анализира и ради на теми менталитета. Враћам се на то што је писац рекао мање-више све сте то ви ово знали и пре него што сте се родили. Узбудљиво је било радити са редитељем Егоном Савином који нимало није пристрасан иако је са ових простора и он је редитељ коме ја безгранично верујем. Он је један од ретких који умеће позоришно, театарско, зна да развије тако да направи право уметничко дело. Јако је велика та позиција где се налази уметност, али ја верујем у уметност Егона Савина. Врло је упитно да ли смо ми нешто ново донели са овом представом. Ми смо имали утисак да смо се враћали на оно старо. Ово је заправо запис о одрастању, о нашем настајању, запис о менталитету”, казао је Ненад Јездић на округлом столу критике.

Јездић није крио одушевљење што је опет у Зајечару, за који каже да је његова варош. Иако му није први пут да добије „Зоранов брк” увек се радује овој награди и каже да му је сваки брк који је до сада добио важан и драгоцен.

„Зораново име је велико име, и свака ова награда ме обавезује”.

У овој представи ЈДП-а видели смо људе без морала, без занимања, који кроз политику воде најбољи бизнис. Један од њих је и Пикља, плашљиви гуштер, који се шуња унаоколо и вреба своју прилику. Њега у комаду игра Бранислав Лечић.

„Играм човека који се брзо прилагођава, који воли да на било који начин круни хлеб власти и доживљава политику као професију. То је опет део нашег менталитета и нешто о чему и Аца Поповић говори, када кроз Борин лик каже да се неке ствари већ знају и понављају. Нисмо ми у овом комаду постављали суд некоме, нити је то желео редитељ. Намера нам је била да се позабавимо менталитетом са радошћу. Сви ликови из поставке су заправо неки типови које ми можемо препознати у свакодневном животу, у спектру различитих облика и боја. Тако да је овај комад заправо мало топлије хтео да се позабави овом проблематиком, а не само критички”, испричао је глумац Бранислав Лечић.

Лик Селимира, кога тумачи Ирфан Менсур, је излапео и спор човек који много тога око себе не види, али још увек препознаје шта јесте, а шта није у његовом интересу.

„Овај комад је неисцрпни бунар и вир нашег опортунизма. Ово је нешто дубоко урезано у наш менталитет иако ми и као народ и као појединци имамо безброј врлина. Многи велики позоришни посленици су нас задњих година напустили. Остао је Егон и још неколико њих, који слуте да ће их једног дана неки Ирфан Менсур помињати. Ја сам Егона замолио да не прави никакав есеј по мом лику, а он ми је као изузетно моћан редитељ изашао у сурет. Мог Селимира из представе, сретао сам у многим људима које сам упознавао током живота, и ја им се дивим што успевају да тако проживе животе. Не знам како они спавају, али ја спавам мирно и спокојно”, рекао је глумац Ирфан Менсур обраћајући се новинарима.

Глумац Небојша Миловановић игра лик Шпире, који је карикатура српског домаћина. Он много виче, одлучно хода, уме и руку да дигне, али добро зна да се власт никад не сме директно напасти.

„Неизмерна ми је радост што сам поново имао прилике да изговарам реченице великог Александра Поповића. Доживљавам их као своје, јер је то нешто што је дубоко у свима нама, што свакодневно изговарамо. Ово је велика литература и драго ми је што нисмо избацили ниједну реченицу. То није било решење у овом случају. Овде је све једноставно и обично”, истакао је глумац Небојша Миловановић.

Осим поменутих глумаца, својом игром, овације у публици су измамили и остали чланови глумачког ансамбла: Радован Вујовић, Огњен Никола Радуловић, Бранка Шелић, Тамара Драгичевић, Милица Гојковић, Ђорђе Пантовић, Лазар Ђукић, Раде Стојиљковић, Лука Лопичић, Катарина Рајковић, Анђела Кузмановић, Дуња Антић, Јана Рокић, Лана Вукашиновић. Драматург представе био је Божо Копривица, костимограф Лана Цвијановић, а сценски говор је урадила Љиљана Мркић Поповић.