Најбоље је водити се оном чувеном „само умерено”, али многима је то веома тешко када је реч о соли или шећеру. И со и шећер су важни за здравље, али су и опасни ако се уносе претерано. А шта је опасније?
Мозгу је потребан шећер за енергију, а мишићима је, на пример, потребна со за контракције, тако да је сасвим јасно да су нам и со и шећер потребни. Али, могу да изазову и низ здравствених проблема ако се уносе у већим количинама, упозорава проф. др Никет Сонпал.
А које од то двоје је опасније — со или шећер? Kренимо редом…
Шећер
Природан шећер, попут оног који се налази у воћу, углавном није опасан по здравље, али је проблем у рафинисаном и додатом шећеру.
„Млеко и природни воћни сокови, на пример, садрже природне шећере и калорије, али имају и нутријенте, витамине, минерале, протеине (млеко) и полифеноле (сок)”, истиче дијететичарка Kали Мекморди.
Заслађени напици попут газираних сокова, са друге стране, имају шећер и калорије, а немају нутривитних састојака. Исто важи и за већину грицкалица које не обезбеђују влакна, протеине, витамине, минерале… Нимало изненађујуће, претерана конзумација оваквих производа може да води до гојазности и мањка нутријената, упозорава Мекморди.
„Сви шећери, без обзира на то како их називају — бели шећер, фруктозни сируп, смеђи шећер — имају сличне ефекте на тело, подижу ниво шећера у крви подстичући производњу иснулина”, упозорава Мардок Kалеги. Тело ослобађа инсулин како би избацило шећер из крви и ћелије и искористило га као енергију.
Можда вам то делује прилично безначајно, али када се уноси превише шећера, повећана производња инсулина може да доведе до инсулинске резистенције, терајући тело да производи више инсулина, који се онда таложи као масти, објашњава Kалеги. Временом, инсулинска резистенција и вишак килограма до којег долази због вишка шећера, могу да доведу до развоја дијабетеса типа 2, чиме се повећава ризик од глаукома, а то је и водећи узрок отказивања рада бубрега, као и фактор ризика за инфаркт.
Осим тога, конзумација шећера у великим количинама, посебно рафинисаног, може да доведе до промена у телу и метаболизму, као и до запаљења, што може да буде увод у разне хроничне болести.
Со
Људском телу је потребна со да регулише течности и преноси електричне импулсе између ћелија. „О томе како шећер утиче на тело, већ се понешто и зна, али о утицају соли се више расправља”, каже Kалеги.
„Kод већине људи, умерен унос соли се лако обрађује у телу, штавише, тело то само тражи, али вишак соли може да доведе до дугорочних здравствених компликација”, упозорава он.
Уопштено говорећи, не препоручује се да се дневно уноси више од око пет грама соли, што је отприлике једна кашичица. Међутим, највећи број људи уноси више од тога.
Већ годинама се верује да вишак соли има везе са задржавањем течности у телу, али и у повећању притиска у крвним судовима, што доводи до повишеног крвног притиска. Неконтролисан крвни притисак може да доведе до већих здравствених проблема, попут инфаркта, али и до проблема са видом или бубрезима.
„За просечну, здраву особу, умерен унос соли није штетан”, каже Мекморди, истичући да су неки људи ипак осетљивији на со — они старији од 50 година и они који већ имају повишен крвни притисак.
Такође, оно што Мекморди истиче као проблем је да највише соли уносим из обрађених намирница, „које садрже и више масти и више калорија, а нуде мање нутријената од свежих намирница спремљених код куће”. То може да доведе до вишка килограма, поред проблема са повишеним крвним притиском.
Шта је горе?
Па, ниједно није само по себи опасно, ако се уноси у умереним количинима, али „ако се све узме у обзир, може се рећи да шећер има већи негативни ефекат на опште здравље”, закључује др Рејчел Хед.
И Мекморди је сагласна. „Со је неопходна да би тело нормално функционисало. Шећер није”.
Да не бисте претерали у уносу шећера и соли, фокусирајте се на унос хранљивих извора угљених хидрата, попут целих житарица, млечних производа и воћа, а клоните се намирница које садрже рафинисани шећер и обрађене састојке.
Извор: mondo.rs
