Српска православна црква слави 26. фебруара Светог Симеона Мироточивог, односно великог жупана Стефана Немању – оснивача династије Немањића, владара, ујединитеља и творца „независне српске државе“.
Оснивач српске владарске лозе – династије Немањића, умро је на данашњи дан 1200. године. Рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године, а владао је источним српским земљама. Успевши да прошири државу, борио се против богумила и сматра се једним од родоначелника Српске православне цркве.
Владао је од 1170. године. На почетку владавине био је у вазалном односу са Византијом. Кад је свргао брата Тихомира, постао је велики жупан Рашке. Борио се за самосталност своје државе, па је због тога склапао савезе са Млецима и нападао градове на Јадрану. Једно време је под влашћу држао и град Котор. Византија је успела да поврати градове на мору и покори Рашку стављајући је поново у вазални однос. После смрти византијског цара Манојла Комнена, Стефан Немања наставио је борбу за независност у савезу с Угарима нападао неке области византијског царства. Тако је Рашкој прикључио територије између Западне и Велике Мораве, Косово, Лаб, Хвосно и Зету, а с Дубровником склопио уговор о трговини и миру.
Престола и државне власти одрекао се 1196. и заједно са женом Аном отишао у манастир. Немања се замонашио у Манастиру Студеница, где је добио име Симеон, а Ана је отишла у женски манастир и постала монахиња Анастасија.
Симеон је затим отишао у Хиландар, који је подигао заједно са сином Растком, потоњим Савом. За време његове владавине српска држава је коначно збацила византијску власт и постала самостална.
Сава је његове мошти пренео 1208. у Рашку, да би над њима измирио старију браћу, будућег краља Стефана Првовенчаног, и најстаријег Вукана, који су се борили за власт. Мошти су му положене у манастиру Студеница, његовој задужбини.
Претпоставља се да нема српске цркве у којој није приказан његов лик, а посвећена му је и капела у резиденцији српског патријарха у Београду.
У сређивању унутрашњих прилика ослањао се на цркву, којој је давао велике повластице и поседе, а сам је градио многе, и данас најзначајније манастире: Студеницу, Ђурђеве ступове, Светог Николу код Куршумлије и Хиландар.
Чувар државе, вере и језика
Стефан Немања се сматра великим српским државником, ктитором, али и чуваром језика. Управо је његов брат Мирослав наложио да се напише наш најстарији и највреднији језички споменик – Мирослављево јеванђеље. Свети Симеон Мироточиви се прославља исто као и све друге крсне славе – славски колач, кољиво и вино, и освештањем које обавља свештеник. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан посна. Данашњи празник је непокретан. Крсна је слава Патријаршијске капеле.
Народни обичаји
На овај дан, у спомен на Светог Симона, одржавали су се панађури (вашари), а данас је то само обичај у ваљевској Мионици. У народу се о Стефану Немањи одржало предање као о змајевитом човеку, које потиче од његових ратних успеха у борбама са моћном Византијом. По предању, био је прождрљив, јер се у њега била увукла ала, па је било потребно и њу хранити.
Немања је за ручак јео печеног вола, у њему печеног овна, у овну печену кокош и у њој печено јаје. Једном о ручку, Немања је био код свог сина Светог Саве, и затражио да руча. Сава му пружио поскурицу (печат са славског колача), а ала зинула да је дохвати. Тада Сава зграби алу и баци је у море. Од тада Немања више није био прождрљив.
Народни обичаји кажу да би стога на овај празник требало да се помолите светитељу за неустрашивост, здравље и снагу ваше деце, а уколико то учините искрено и од срца, Свети Симеон ће вам услишити молбе.
