Српска православна црква слави 19. августа Преображење Господње.
Овај празник посвећен је сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.
Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.
Празник Преображења Господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, данас обележавају Српска православна црква и њени верници.
Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.
„Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму”, пише у верским књигама.
Бројни обичаји и веровања
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина, али и да се цела природа преображава. На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија.
Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.
Обичај је, такође, да се грожђе дели и на гробљу за покој душа мртвих.
Верује се и да се на велики празник Преображење и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава, а ко то види и другом обелодани – изгубиће разум.
Жене уочи Преображења вежу црвени или бели конац око руке и помисле жељу. Ако се конац не прекине у току дана, жеља ће се испунити.
Преображење увек пада у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином.
Преко дана се на Преображење не спава да се не би дремало током године.
У виноградарским крајевима о Преображењу се окупљају они који су напустили завичај, у Метохији светковине су у Великој Хочи, под окриљем средњовековних Немањичких задужбина.