Српска православна црква и њени верници прослављају Светог пророка Јелисеја.
Пророк Јелисеј је живео девет стотина година пре Христа. Према предању, када је Свети Илија био на самрти, Господ му је рекао да му је за наследника у пророчкој служби одредио Јелисеја, сина Сафатова, од племена Рувимова, из града Авелмаула. Илија је пренео Јелисеју вољу Господњу и огрну га својим огртачем и испроси од Бога двогубу пророчку благодат за њега. Јелисеј након тога остави свој дом и пође за Илијом. Када Господ узе Илију на огњеним колима, Јелисеј оста да продужи пророчку службу са још већом силом од Илије. По чистоти и ревности он је био раван највећим пророцима, а по чудесној сили, која му се даде од Бога, превазилазио их је све.
По причама, Јелисеј је раздвојио воду у Јордану као што је то урадио Мојсеј у Црвеном мору, горку воду у Јерихону учинио питком, низвео воду у ископане ровове за време рата с Моавићанима, умножио уље у лонцима бедне удовице, жени Соманићанки васкрсао умрлог сина, са двадесет хлепчића нахранио сто људи, исцелио од проказе војводу Немана, низвео проказу на слугу свога Гиезија због среброљубља, ослепио целу једну војску сиријску а другу нагнао у бекство, предсказао многе догађаје народу и појединцима.
Преминуо је у дубокој старости, а СПЦ га прославља 14. јуна по црквеном и 27. јуна по грегоријанском календару.
Према веровању данас се не ради у пољу осим сетве проса, па се зато каже: „Јелисеје просо сије, иде Вида да обиђе“.
Овај празник сматра се заветним за све који пате од болести очију. Тог дана они одлазе у цркве и манастире и мало загребу зид да малтером протљају очи.
На овај дан жене износе све што је црвено од одеће или тканине да се проветри.
