Српска православна црква и њени верници славе 31. јануара Светог Атанасија Великог.
Рођен је у Александрији 296. године, и од самог детињства имао наклоност ка духовном звању. Био је ђакон код архиепископа Александра, и пратио га у Никеју на првом васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за Православље. Упокојио се 373. године.
Постоји легенда о томе како је ђаво на југу Србије искушавао овог монаха прерушивши се у најлепшу девојку која га је мамила да се одрекне Бога и придружи јој се у обожавању нечастивог. Свети Атанасије је прозрео ову превару и замолио је девојку да му покаже ђавољску моћ тако што ће ускочити у ћуп. Она је то учинила, а монах је затворио посуду и бацио је у море. Према легенди, ћуп је годинама плутао, све док га нису пронашли рибари који су га отворили. Тако је ђаво поново изашао и данас лута светом искушавајући и кварећи људе.
У народу постоји веровање да чим загрми, због овога, ђаво помисли да то иде Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде. Зато постоји обичај да се на данашњи дан сви судови држе чврсто затворени.
Светог Атанасија славе као заштитника од куге и због тога се његов дан зове и Чумин дан, а ко се разболи на овај дан, неће преживети.
Такође, жене не преду и не ткају на овај празник.
Светог Атанасија славе и воденичари који верују да на данашњи дан ђаволи вребају у вировима, па ни воденице данас неће добро да раде.