Српска православна црква и верници 21. маја славе Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, светог Христовог ученика који се родио у рибарској породици.
Црква два пута у години прославља овог светитеља и то 9. октобра када се сећамо његовог упокојења и 21. маја, јер на тај дан из његовог гроба се шири чудесни и како верници кажу лековити прах.
Апостол и јеванђелиста Јован био је један од првих ученика Исуса Христа са братом Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов.
Јован је био и (према Писму) син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле. Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости.
Од свих својих ученика, Исус Христос је издвајао Јакова, Петра и Јована. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку. На гори Тавор, када су видели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања. Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејског језера, живела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Јован је био ученик светог Јована Крститеља. Исус Христос је Јована посебно волео, зато што је био живахан, брз, вредан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина, његовом брату Јакову и њему Христос је дао име Воанергес, што значи: синови грома.
Хришћанска традиција сматра апостола Јован за аутора Јеванђеља по Јовану, три Саборне Посланице и Откровење. Историчари сматрају да апостол Јован није аутор неких или свих ових дела због разлике у стилу писања.
Верује се да на данашњи дан људи са села треба да одмарају своју стоку, жене да не дирају плетиво, маказе, ни игле да не би мишеви гризли рубље.
У неким местима ударају у амбаре да се мишеви разлете, а у многим крајевима у ове дане почињу свадбе, које трају по три дана.
Ови празници су добри за путовања, па они који мисле да путују, овог дана крећу на пут.
