Српска православна црква и верници славе 12. фебруара Света три јерарха.
Овај хришћански празник установљен је 1076. у част светаца Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануара, Григорије Богослов 25. јануара и Јован Златоуст 27. јануара и 13. новембра. Тако да је донета одлука за заједнички празник у XI веку, за време цара Алексија Комнена.
У прво време водила се расправа, који је од ова три светитеља највећи. Једни су уздизали Василија због његове чистоте и храбрости, други Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу, а трећи Јована Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. Тако се једни прозваше василијани, други григоријани, а трећи јованити.
Овај спор би решен у корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) је имао једну визију у сну, јер му се јавише сваки од ова три светитеља, а потом и сва три заједно. Тада му рекоше: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог“. Светитељи су посаветовали епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника.
Спор се реши на тај начин тако што се одреди 30. јануар, односно 12. фебруар као заједнички празник за сва три ова јерарха.
Света три јерарха штите народ и животиње од злих ветрова и мразева.
Какви ветрови буду дували на овај дан, према веровању, може да се прогнозира какво ће бити време током године. Уколико дува с југа година ће бити добра и богата, a „северац“ доноси лошу годину с хладним временом. Источни ветар доноси несташице, а западни благодет бар што се тиче рибе и млека. Ако ветра нема предстоји весела и богата година.
Чобани у појединим крајевима Србије окупљају се на овај празник и свирају фрулу.
Света три јерарха славе се код Срба као крсна слава.
У црквеном календару овај празник обележава се црвеним словом, а славе га и многи манастири и цркве.
Грчки народ овај празник сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.
