Српска православна црква и верници славе Спасовдан, празник Христовог вазнесења.
Спасовдан се прославља у знак сећања на дан када се Исус последњи пут јавио ученицима, заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље. На Маслинској гори, наочиглед свих узнео се на небо, чиме је завршио своје дело спасења. Његови ученици потом су преносили Христову веру светом и тиме људе спасавали у вери, одакле и назив празника.
Спасовдан је покретног датума и увек се обележава у четвртак, четрдесети дан по Васкрсу.
Чувени Душанов законик усвојен је на Спасовдан 1349. године, на исти празник и допуњен пет година касније.
Славе га сточари и ратари празник, слави се и као крсна слава, али и заветина за читаво село.
Према веровању, данас се не раде тешки послови, у знак поштовања према великом празнику, јер се верује да може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Према предању, громовник Перун тукао је громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.
Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године.
На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају.
Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
Главни град Србије Београд слави Спасовдан као своју славу од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године граду дао статус српске престонице, у част обнове и напретка.
