Српска православна црква и верници, који поштују јулијански календар, 6. јануара обележавају Бадњи дан.
На овај дан завршавају се последње припреме куће и хране за најрадоснији хришћански празник рођења Исуса Христа, Божић.
Рано ујутру, пре свитања, обичај налаже да домаћин оде у шуму и изабере стабло за бадњак. Домаћин мора бадњак из три пута да обори, пазећи да дрво падне на источну страну. Према веровању, у неким местима, пре него што се сече, домаћин принесе жртву стаблу, проспе мало вина и баци шаку жита или спусти под дрво спремљену погачу.
Први ивер који отпадне приликом сечења носи се у пчелињак да пчеле буду напредне или се ставља у карлице да би се нахватао дебео кајмак.
На Бадње вече окупи се породица и започиње читав низ ритуала око бадњака и вечере. Вечера се на поду покрива сламом. У појединим крајевима домаћин изнесе трпезу на врата и позива душе покојних предака на част.
Када почне вечера, домаћица изнесе погачу коју сви редом ломе. У погачи је умешен златник, сребрњак или метални новчић. Ко га пронађе том ће година бити срећна.
За овај празник везују се бројни обичаји.
Према веровању, не ваља на Бадње вече заспати док бадњак не прегори, јер ће укућани умирати без предзнака или невиђено.
Такође, не ваља бос ићи по слами, јер ће укућане болети ноге, зато се одмах после изувања навлаче чарапе на ноге.
Старија жена из куће, када укућани заспе, забоде нож у врата изнутра или стави глогов колац иза врата и на њега обеси мало лука да би се укућани сачували од урока, вештица и нечистих сила.
На Бадњи дан се ништа не позајмљује из куће, а ако је нешто раније позајмљено, то се тражи натраг, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић.
Према предању, на овај дан жене би требало да заклапају гребене, јер ће се тако зверима затворити уста.
На Бадњи дан и Божић не ваља да се ватра на огњишту распирује дувањем, да ветар не би отресао пшеницу и да се стока не надима од траве, а уместо дувања, ватра се распирује лиснатим гранама.
На Бадњи дан увече се стока се поспе сољу, житом и пројом да би се сачувала од злих чини.
У неким крајевима, после вечере поређају се све кашике уза зид по старешинству, па чија преко ноћи падне, тај ће умрети догодине. Такође, на Бадњи дан када се сви послови заврше, растопи се у једној већој шерпи или тигању маст, па се у њој огледају сви укућани. Ко не види своју главу, тај ће догодине умрети.
Чобанин на Бадњи дан носи под језиком каменчић, јер ће се вуку тако скаменити вилице ако се приближи стаду, па неће моћи да коље овце.
Према веровању, ако на Бадњи дан буде облачно, биће родна година. Ако се на Бадњи дан накупи доста пепела на бадњаку који гори на огњишту, верује се да ће зима бити јака са доста снега. Уколико варнице из бадњака искачу саме иако нико не џара по ватри, биће доста меда.
