Српска православна црква и вереници обележавају Тодорову или Теодорову суботу и увек пада у прву суботу великог васкршњег поста.
На овај дан празнује се Свети Теодор Тирон, хришћански светитељ и великомученик, који је умро 306. године. Његове свете мошти налазе се у сремском манастиру Хопову, на Фрушкој гори. Овај светитељ је први светац заштитник града Венеције, кога је касније наследио Свети Марко.
Према веровању које се везује за Светог Теодора Симона јесте да на овај дан, на Тодорову суботу, чује се топот митских бића, који су пола људи, пола коњи, а чији је вођа Велики Тодор. Према легенди, ако изађете из куће када падне мрак, не пише вам се добро.
На овај празник обичај је да се верници, који су целу недељу постили, причешћују. Некада су се на овај дан причешћивали и ђаци.
Тодорову суботу, или Тодорицу, слави еснаф пекара.
За Светог Тодора верује се да је заштитник стоке, посебно коња, па се овај дан назива још и Коњски дан, када се коњи не прежу (у кола), већ само јашу. Трке коња су се на овај дан организовале у Шумадији.
У таковском крају Свети Тодор се слави јер се верује да лечи од падавице. Сељаци у то време одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свеће и моле се свецу за здравље. Срби, Македонци и Бугари верују да Свети Тодор у виду ноћног јахача током Тодорове недеље може да донесе болести.
На Тодоров дан по први пут излазе змије после зимског мировања. На Косову постоји веровање да је некада Свети Теодор управљао змијама које су имале ноге. Кад су змије почеле да уједају људе, он се наљути на њих, одузе им ноге, а људе научи како да их туку штаповима и хватају.
Овог дана у селима источне Србије припрема се жито, односно кољиво, као за сваку крсну славу. Прави се и колач на коме се обавезно налазе украси у облику коња или потковице.
На овај празник се пали смеће ради заштите, тј. за здравље коња и породице, ради одавања поштовања демонима и као заштита од змија.
Према обичајима, жене на Тодорову суботу не смеју да перу косу, у кући се не сме палити ватра јер демони не воле дим, а децу треба окупати пре коњских трка. Ако је неопходно, дете се и на тај дан може окупати, али се обавезно ставља потковица у корито с водом.
Према веровању, у селима лесковачког Поморавља кажу да на овај дан Краљевић Марко јаше свог Шарца на мору. Ако изађете из куће кад падне мрак, Тодорови коњи ће се чути и растргнуће сваког ко хода.
