Дунавски центар, у оквиру Транснационалног програма „Дунав” који финансира Европска унија, спроводи пројекат „Danube Cycle Plans” који има за циљ да подржи развој одрживог начина коришћења бицикала у оквиру система јавног саобраћаја, као и у туристичке сврхе, уз поштовање безбедности бициклиста, балансиране могућности приступа урбаним и руралним подручјима као и популаризацију коришћења бицикала у сврху транспорта. Пројекат је део THE PEP Partnership on Cycling (UNECE/WHO).
Национална стратегија за развој бициклизма Републике Србије представљаће јединствен руководећи документ, који се, у смислу саобраћајне политике, свеобухватно бави принципима бициклистичког саобраћаја и свим његовим аспектима, који поставља основне претпоставке, даје смернице за његов развој или поставља конкретне циљеве.
Као генерални проблем се може издвојити нејасан концепт развоја бициклизма у Републици Србији који се огледа у недовољној посвећености пажње изградњи неопходне инфраструктуре која није у складу са најновијим трендовима.
Према подацима из 2017. године, у граду Нишу постоје изграђене бициклистичке стазе у дужини мањој од 10 км, у Новом Саду преко 100 км, у Суботици око 15 км, у Београду око 100 км. Сада се поставља питање да ли је ово довољно и шта је са другим градовима у Србији у којима не постоји бициклистичка инфраструктура?
Развој бициклизма представља и један од кључних приоритета Европске уније, те с тим у вези Република Србија је на свом европском путу у обавези да усклади и ове захтеве. Нарочито треба поменути неколико докумената усвојених од стране Европске комисије као што су Бела књига – Путоказ за јединствено европско транспортно подручје и Зелена књига – Ка новој култури урбане мобилности. У овим документима су постављени циљеви који подразумевају постепено смањење коришћења аутомобила са конвенционалним горивом у градовима до 2050. године. Овако нешто је могуће урадити једино квалитетном мрежом јавног превоза, уз ефикасно коришћење бицикла као значајног облика превоза у градовима.
Истовремено треба напоменути да је Република Србија пристала на услове нове методологије прикључивања земаља Западног Балкана Европској унији. Унутар ове нове методологије нарочито је значајно истаћи Зелену агенду и одрживу повезаност у којој су дефинисане обавезе на пољу саобраћајне политике и животне средине и климатских промена.
Циљ Стратегије је препознавање бициклистичког превоза као еквивалентног начина превоза и његова интеграција са другим начинима превоза. Бициклистички саобраћај је здрав, еколошки прихватљив и чини градове погоднијим местом за живот. Овакав начин превоза је брз и ефикасан и захтева мање простора од моторног саобраћаја уз истовремени огроман утицај на смањивање загађености животне средине и могућности настанка болести услед недовољног кретања становништва. Повећање учешћа бицикла у укупном обиму коришћених превозних средстава у градовима значајно смањује загађење ваздуха и ниво буке. Истовремено то значи и смањивање емисије штетних издувних гасова који настају коришћењем аутомобила који се сматрају главним узроком респираторних болести.
У том смислу треба значајно развијати бициклизам у свим деловима Републике Србије што подразумева следеће:
- Реорганизацију целокупног транспортног система обезбеђивањем одговарајућег простора и инфраструктуре који ће допринети избору бициклизма и пешачења уместо других облика транспорта;
- Значајно повећати безбедност бициклиста и број смртних случајева и озбиљних повреда;
- Укључити бициклизам у здравствену политику Републике Србије, а нарочито у делу који се бави незаразним болестима и гојазношћу;
- Укључити бициклизам у еколошку политику Републике Србије, а нарочито у делу који се бави загађењем ваздуха и буком; Учинити бициклизам једним од значајних облика туристичке понуде Републике Србије;
- Омогућити грађанима да лакше набављају нове бицикле, поправе старе или их модификују у електричне бицикле;
- Створити позитивну климу и креирати образовне моделе који би омогућили да деца, од најмлађих узраста, у својим школским установама уче да возе бицикл.
Како су користи и бенефити развоја бициклизма свеобухватни, комплексни, изразито слојевити, дифузни и вишеструки, они нужно захтевају и сет мера оптималног развоја бициклизма који је исте природе, тј. који је довољно свеобухватан и широк да омогући остваривање циљева у пуном обиму.
Мере неопходне за остваривање циљева Стратегије подразумевају кооперацију различитих институција и сектора друштва, односно синергију напора свих релевантних друштвених чинилаца – надлежних министарстава, института, експерата, организација цивилног друштва, јединица локалне самоуправе и свих осталих релевантних актера.
Свеобухватну кооперацију предвиђају и смернице Пан-европског мастер плана за промоцију бициклизма од маја 2021. године, које идентификују потребу за сарадњом читавог спектра установа, са фокусом на министарства здравља, животне средине, саобраћаја и инфраструктуре, образовања, туризма, унутрашњих послова и финансија.
Конструктивним заједничким приступом свих наведених актера омогућавају се неопходни поступци и процеси, односно реализација следећих мера предвиђених Стратегијом:
- Изградња, развој и одржавање бициклистичке инфраструктуре;
- Генерисање и даљи развој услуга неопходних за развој бициклизма;
- Едукација о бициклизму и промоција бициклизма на свим нивоима;
- Институционални развој бициклизма;
- Модификација и допуна постојећих регулатива;
- Континуирано праћење и анализа стања бициклизма.
Припремили: Владимир Ђумић, координатор Радне групе за издраду стратегије за бициклизам и Игор Велић, мастер инж. саобраћаја