Ако кренете спремни, алергијске реакције, стомачне тегобе, црвенило од сунца или посекотине неће моћи да вам упропасте летовање.
Алергијске реакције, стомачне тегобе, црвенило од сунца, посекотине… Све су то здравствени проблеми који не трају дуго и ако сте са собом понели „путну апотеку“, неће реметити уживање на мору. Незгодно је само ако сте на пут кренули неприпремљени.
Лекари кажу да свака путна апотека мора да има средство за дезинфекцију рана — повидон јод или тропроцентни хидроген, компресе, завој и ханзапласт. Уколико дође до мањих повреда — деца огуле колена и лактове при паду, посекотина, лако можете сами да санирате проблем. Довољно је да неколико пута дневно рану дезинфикујете.
Болови и повишена температура чест су пратилац летовања, те се саветује да се на списку обавезних ствари које треба понети нађу и средства за снижавање температуре и ублажавање болова – парацетамол или бруфен.
Доктор Владимир Симић објашњава да на одмор треба обавезно понети и лекове који ублажавају алергијске реакције — антихистаминике.
„Током летовања може се јавити алергијска реакција на сунце, али може доћи и до уједа инсеката, па може да се појави алергијска реакција. Зато са собом треба понети и антихистаминике који ће ублажити алергијску реакцију”, каже Симић.
Током путовања честе су стомачне тегобе које вам могу покварити одмор. Статистика каже да путничке дијареје има скоро свака пета особа која путује у региону Медитерана и свака друга особа која путује у регион Јужне Америке, Африке.
Kако би се проблем спречио важно је прање руку, одржавање личне хигијене, али могу да помогну и пробиотски препарати, које треба узимати неколико дана превентивно пред полазак на пут, као и током целог пута по један на дан.
Гастроентеролог проф. Миодраг Kрстић каже да треба обратити пажњу у избору пробиотика, јер се не користе исти код надутости, гасова и путничких дијареја.
„Нису сви пробиотици исти и не делују сви на исте тегобе. Kод надутости и гасова користе пробиотске културе Lactobacillus plantarum, а код путничких дијареја пробиотик направљен од квасне гљиве буларди ”, додао је проф. Миодраг Kрстић.
Наглашава да посебно треба обратити пажњу на чување препарата током врелих летњих дана, јер је познато да на високим температурама могу изгубити ефикасност.
„Ако пробиотици буду предуго на високим температурама добре бактерије постају бескорисне. Зато је важно да купујете пробиотике који имају заштитну — flow-pack технологију паковања”, појашњава он.
Додаје да су препарати упаковани у посебну кесицу испуњену инертним гасом, којим се штите од високих температу, влажности и светлости.
У путној апотеци незаобилазне су креме са високим заштитним фактором које штите кожу од сунца. Доктор Владимир Симић напомиње да заштитни фактор треба да буде плус 50 и да кожу треба штитити од ултраљубичастог, али и инфрацрвеног зрачења (УВА, УВБ и ИР-А).
Хронични болесници обавезно на пут треба да понесу своју терапију, а треба да рачунају и на непредвиђене околности које могу да се десе, те да понесу терапију за који дан дуже.
Извор: mondo.rs
