Прво фестивалско вече 32. „Дана Зорана Радмиловића”, отворило је Београдско драмско позориште представом „(Пра)фауст” по тексту Јохана Волфганга Гетеа у режији Бориса Лијешевића.
„Фауст је последња борба у којој не помаже ни памет ни образовање. Најпаметнији човек остаје без свих аргумената којима се током живота оружао, без знања, мудрости, смирености”, пише у белешкама редитеља поводом драме „(Пра)фауст”, коју је Гете написао са свега 26 година и никада је није завршио. Стручни жири фестивала у саставу др Мирослав Радоњић – председник, проф. др Ненад Новаковић и др Душко Љуштина, донео је одлуку да „Зоранов брк” припадне Озрену Грабарићу за улогу Мефиста.
Овај хрватски драмски уметник на округлом столу критике, рекао је да му је изузетна част што је добио награду са именом великог Зорана Радмиловића.
„Ова награда је резултат игре јер је рад на представи био један колективни процес. Редитељ је дао јасан оквир, али не строго одређен, унутар кога се ми глумци играмо. У том пешчанику где се ми играмо и набацујемо разне ствари, рађају се разне идеје. Зато сам ја дефинисао тај наш радни простор, као простор у коме идеје немају власнике. Ова представа је колектив снажних глумачких личности, а и ауторског тима. Мој Мефисто, кога играм, има демонску нарав, која се остварује кроз позитивну енергију”, истакао је добитник „Зорановог брка” Озрен Грабарић.
Глумац Светозар Цветковић наступа у главној улози Фауста, тешке и изазовне улоге, и испричао је како је неколико пута хтео да одустане.
„Неколико пута сам размишљао о овој представи као изазову током процеса, док смо имали пробе, и мислио сам да сада нема повратка, а онда и да не би требало да радим. На то ме је додатно подстакао Воја Брајовић, који ми је рекао да никако не би требало да се упуштам у тај комад и ту тему, јер је он пре неколико деценија скоро добио нервни слом играјући Фауста. Приликом једног сусрета у ресторану са Радетом Шербеџијом, кажем му да се знамо 40 година, да сам гледао све његове филмове и серије, али да га никада нисам чуо да говори стихове Гетеа. Желео сам да знам разлог, а он ми је рекао: ’Нисам ја довољно добар глумац да бих говорио Гетеа’. Ипак, имао сам поверења у редитеља Лијешевића, с обзиром да смо већ радили заједно, и захваљујући екипи глумаца, схватио сам да можемо да направимо нешто што има смисла. Мислим да смо у томе успели. Ово је иначе представа коју смо најмање играли у Београду, а увек у неким различитим амбијентима и увек на другачији начин. Драго ми је што смо је играли вечерас пред зајечарском публиком на фестивалу који носи Зораново име”, рекао је на округлом столу критике глумац Светозар Цветковић.
Мирјана Карановић је открила да је након представе „Читач” одлучила да игра било коју улогу у представама Лијешевића, макар то била мања, споредна рола, управо као улога Марте у „(Пра)фаусту”.
„Мени ово није био тежак задатак, ја сам више била посматрач иза сцене и саветодавац како да представу одиграмо што боље. Са Борисом никада не може бити досадно. Увек можемо као глумци да му нешто предложимо у грађењу лика, тако да се пријатно осећам да сам и ја нешто креирала у процесу. Дивно је радити са овим глумачким ансамблом, тако да смо и ми сада постали ‘(Пра)фауст’ фамилија”, закључила је Мирјана Карановић.
Како се чуло на првом фестивалском столу критике, био је ово успешан спој искусних глумаца и младих глумачких нада. Једна од њих је свакако Ива Илинчић коју смо гледали у улози Маргарете.
„Мени је било дивно да радим са оваквим глумачким величинама. Част ми је била и када ме је редитељ позвао за ову улогу. Кроз лик Грете свашта може да се научи и она велики пут пређе у току играња представе. Од једне чисте душе, а због једне мале грешке, она срља у пропаст. Уз овакве колеге није ми било тешко изнети њен лик”, рекла је млада глумица Ива Илинчић.
Улоге у комплексној драми која временски претходи чувеном Гетеовом „Фаусту” тумаче: Светозар Цветковић, Озрен Грабарић, Иван Томић, Даниел Сич, Иван Зарић, Мирјана Карановић, Ива Илинчић и Станислава Николић.
Превод: Бранимир Живојиновић, драматург: Федор Шили, сценограф: Александар Денић, костимограф: Марина Сремац, кореографија и сценски покрет: Соња Вукићевић, сценски говор: др Љиљана Мркић Поповић.
