У Народном позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” у Зајечару синоћ је одиграна премијера представе „Ближи небу” уз неопходне мере заштите од заразе корона вирусом. Публика жељна позоришта одлично је прихватила ову камерну представу и глумце два пута враћала на поклон наградивши их громким аплаузом.
У представи играју: Зоран Карајић, као гост, Вујадин Милошевић, Милош Танасковић, Габријел Бећаревић, Бранислав Мијатовић, Викторија Арсић, Ана Бретшнајдер и Предраг Грбић. Реализација сценографије – Мирко Стокић, суфлер инспицијент – Марија Ристић, дизајн звука – Бранко Грбић, светло – Драган Марковић и Емир Авдић, тон – Давид Недељковић, шминка – Александра Марковић, реквизита – Жељко Шоршокановић и Бора Богдановић, израда костима – Горица Илић и Мирјана Станојевић, техника – Бобан Симоновић и Никола Ранђеловић, столарски радови – Миодраг Марковић, организатор – Мирослав Каменковић.
Радња драме „Ближи небу” се одиграва у неуропсихијатријској клиници у Тополници, крај Ниша. У основи сукоба се налази судар два света, новопридошлице, универзитетског професора из Београда, доктора Чортаровића и групе локалних пацијената. Чортаровић успева да у свакоме од својих сабеседника, пацијената, подстакне илузију како се изгубљени, отети или протраћени нормални „живот“ може вратити не спознајом, већ осветом и разарањем, чиме се његов лик издиже до нивоа сјајно окарактерисаног, леденог провинцијског Мефиста, а комад постаје надасве актуелан. У питању је награђивани комад Жељка Хубача који је до сада извођен у Србији, Бугарској и Руској Федерацији.
Овога пута га је на сцену поставио аутор, коме је ово четврта режија у српским професионалним театрима. Хубач потписује и дизајн сцене и избор музике. Према његовим речима припрема ове представе трајала је шест месеци јер је била прекидана током ванредног стања због пандемије корона вируса.
„Представа је на пробама враћана више пута и таман када је била спремна за извођење наилазио би нови талас короне, тако да није могла бити изведена. Да смо је одложили за 1. октобар ја мислим да не би била изведена и да бисмо изнова морали да радимо представу. С друге стране то је медијски јако одјекнуло јер је то прва позоришна премијера у Србији”, истиче Хубач.
„Ово је мој први комад и преживео је време. Веома сам задовољан и морам да се захвалим свим глумцима зајечарског позоришта, као и Зорану Карајићу који је у ово невреме допутовао из Шапца”, додаје Хубач.
Насловне улоге у представи тумаче Зоран Карајић и Вујадин Милошевић који истиче да је јако задовољан својом улогом која је велика и одговорна и да је вероватно ово његова најбоља улога у досадашњој каријери. Бард српског глумишта Зоран Карајић напомиње да је ово представа за стотинак гледалаца на сцени, али да је број места због обавезног растојања био ограничен на 32.
„Мени се посебно свиђа што сам осетио ту публику и чинило ми се да је заједно са нама дисала, да је пролазила кроз све ове перипетије кроз које смо ми прошли. Због тога нисмо играли на јаку емоцију, играли смо на искрену емоцију која је допрла до публике и чини ми се да је одлично прихватила”, истиче Карајић.
Због пандемије корона вируса на улазу у позориште гледаоцима је мерена температура и обављена дезинфекција руку, а сви су носили обавезне маске.
