У оквиру пратећег програма 30. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића” у холу зајечарског позоришта представљена је књига „Вецин циркус” аутора Милоша Шобајића, коју је написао заједно са својом супругом Мајом Искјердо, у издању Народног позоришта Тимочке Крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловић” Зајечар.
Милош Шобајић је нажалост преминуо априла ове године, али је промоцији присуствовала његова супруга Маја Искјердо. Осим ње, о књизи и Милошу говорио је и Владимир Ђуричић, директор позоришта „Зоран Радмиловић”, који је истакао да је Милоша било тешко не волети.
„Данас је са нама супруга Милоша Шобајића, Маја Искјердо, професор, психолог, пејзажни архитекта. Жена свестрана, препаметна, вредна. Какав је био Милош, таква је и она као његова супруга. Имао сам срећу да га поред нашег сликара Тркуље упознам, пре једно 20-ак година у Неготину, када је дошао јер је желео да чује за нас и тај крај и хтео је да види вампире. Нажалост, нисмо могли жељу да му испунимо, али смо од тада сарађивали на више нивоа, више пута је излагао и у Неготину. Човек који је излагао на најзначајнијим местима у свету, више пута је излагао, на нашу радост, и у малом Зајечару, на овом фестивалу и то је за нас била посебна част.”
Владимир Ђуричић је публици објаснио и како је дошло до тога да зајечарско позориште стане иза једне овакве књиге.
„Када сам чуо да његова супруга, Маја и он, јер ово је њихова заједничка књига, припремају једно драмско дело, ја сам га замолио да они тај текст ураде тако да ми то издамо као књигу и урадимо као представу. Кренули смо у разговоре, Маја и он су то данима и ноћима дописивали и преправљали. Отишли смо на разговоре, један од актера тих разговора био је и Иван Бекјарев, који је врло брзо преминуо. Ми смо ипак наставили, Маја и Милош су књигу завршили. Књига је била штампана пре његове смрти, али је он, нажалост већ био у болници и видео је књигу само преко Viber-а на слици коју сам му послао. У то време је и Маја била болесна, али је хвала богу, код ње исход био другачији. У ту причу се тада укључио активно и Милан Цаци Михаиловић и наш је циљ да после ове зајечарске промоције, организујемо београдску промоцију, где ћемо такође, као и вечерас најавити да ми од овог Милошевог сна не одустајемо и надам се да ће најпре у Зајечару, а убрзо потом и у Београду, бити изведена представа по Мајиној и Милошевој замисли. Могао бих још много да вам причам о њему. Милоша је било лако волети. У тренутку своје смрти он је био сигурно најзначајнији живи српски сликар, човек који је каријеру направио у Француској, један од последњих аутентичних великана ове земље.”
Након Владимира Ђуричића, публици се обратила и др Маја Искјердо, Милошева супруга, која је била драматург „Вециног циркуса”.
„Наш пријатељ је већ рекао како је Милош дошао овде да тражи вампире. Он је био опседнут вампирима и пуним месецом, а ове ноћи пун је месец и рекла бих да ’Вецин циркус’ поново ради данас, баш на овај пун месец и одлази на неко своје бесконачно путовање. ’Вецин циркус’ је драма Милоша Шобајића, коју је написао у сарадњи са мном, представљамо вам је први пут ове ноћи пуног месеца. Арса алхемичар који је споменут овде, један од главних ликова ове драме, своје најбитније алхемијске састојке стварао је током пуног месеца. Са друге стране Веца, који је главни лик драме, је за своје сексуалне односе сматрао да је најбољи у њима баш у време пуног месеца. Иначе, мој Милош је напустио своје физичко тело баш у ноћи пуног месеца 24. априла ове године. Неколико дана пре тога је издата ова књига.”
Маја Искјердо је нагласила да је пун месец фаза када Сунце обасјава цео Месец и да ова фаза представља завршетак, плодност, обиље, трансформацију, смрт и поновно рођење, када семе са младог месеца почиње да цвета.
„Управо о овоме говори ова драма, која се назива ’Вецин циркус’. На први поглед можда баналне, типичне, мушке расправе, надмудривања, праћена велом једне велике тајне, љубави и секса, доводе нас до спознаје да ни смрт уопште није оно што ми мислимо да јесте. Да и сви ми, као глумци једне драме назване живот, живимо по правилима неког моћног редитеља који вуче све конце, а сви ми смо ништа више до обичних марионета само нечијег сновиђења. Шта ли ће бити када се тај неко једног дана пробуди. Драма је посвећена двојици Милошевих најбољих, изузетно драгих пријатеља, са којима је проводио своје најлепше дане у Паризу. Прво је на онај други свет отишао баш Веца, па је одмах после њега отишао Арса, а јако брзо им се придружио и мој Милош да би, можда, могли тамо да наставе да дописују шарени круг Вециног, али и свачијег, циркуса и можда, ко зна, мало учинили овај наш живот лакшим и занимљивијим, баш као што су то чинили док су били овде”, рекла је Маја Искјердо.
