У зајечарском позоришту синоћ је настављено обележавање 2. фебруара – Дана позоришта, када се навршило 75 година од прве премијере професионалног зајечарског театра, ”Жита цветају” Јурија Мокрова.
У част јубилеја изведена је премијера представе „Дон Жуан се враћа из рата“ Едена фон Хорвата, у адаптацији и режији Ирфана Менсура, која је 439. по реду премијера јединог професионалног позоришта на истоку Србије, а пета Ирфанова представа у зајечарском театру.
Према речима редитеља Менсура “Дон Жуан се враћа из рата” аустријског писца Едена фон Хорвата је један од најатрактивнијих текстова који се појавио у последњих 30 година на нашим сценама и због тога је баш њега изабрао да адаптира и режира поводом јубилеја зајечарског позоришта.
„Ја сам вечерас понудио публици позориште, које је мешавина жанрова, које је требало да мало превари публику са плакатом и сонговима који су помало кабаретски, а далеко смо од кабареа. Ово није питање лаке забаве већ суштинско питање: да ли су мушкарци и жене равноправни? Ја мислим да јесу. Наравно, грозим се мушкараца који користе своју физичку снагу да би пришли женама, али исто тако постоје жене које имају право да прилазе мушкарцима. Мислим да су жене у потпуно истој позицији као и мушкарци“, навео је Менсур.
У позоришту “Зоран Радмиловић” оцењују да је ова представа корак у правом смеру и надају се новом репертоарском успеху театра. То потврђује и публика која је била преплављена емоцијама након гледања ове вишеслојне драме и громогласним аплаузом наградила зајечарске глумце, враћајући их на поклон више пута.
Главни јунак комада, након повратка из Великог рата 1918. године, у сусрету са реалношћу доживљава посттрауматски ратни синдром. Наиме, суочава се са неоствареном љубављу и са смрћу. Једини мушки лик у представи, Дон Жуана, тумачи Милош Танасковић који истиче да је у својој бити ово антиратни комад, али је кроз њега провучено још неколико линија. Пре свега мушко – женски односи из угла мушкараца који су некада злостављани, али се о томе мало говори.
У представи се појављује чак 36 женских ликова које играју глумице зајечарског театра: Наташа Петровић, Ана Бретшнајдер, Јелена Рајић, Викторија Арсић, Ивана Бартуњек, Александра Манасијевић и Марија Станковић.
Композитор је Ивана Зечевић, аутор текста за сонгове је Ирфан Менсур који потписује и дизајн сцене. Кореограф је Даница Ничић, сценограф и сликар извођач је Мирко Стокић. Избор костима поверен је Мирјани Станојевић и Горици Илић. ТВ трејлер је израдио Саша Јовановић, а фотографије Бојан Крстић. Плакат и програм је дизајнирао Мирко Стокић, инспицијент је Сања Митић Јеленковић, суфлер је Марија Ристић, а организатор Мирослав Каменковић. Мајстори светла и тона су Драган Марковић и Душан Пурешић, шминкер је Николија Крстић, реквизитер Жељко Шоршокановић, столарске радове извео је Миодраг Марковић, а декоратери су: Никола Ранђеловић, Златко Голубовић и Бора Богдановић.
Премијери представе предходило је отварање изложба слика, графике и цртежа академског сликара из Београда, Луке Дедића, који је до сада излагао на више од 30 изложби, од којих су половина самосталне поставке.
Добитник је више награда, а поред тога што је веома успешан сликар, бави се конзервацијом и рестаурацијом цркава. Поред аутора, о изложби је говорио и директор зајечарског театра Владимир Ђуричић.
