Српска православна црква и верници славе Светог Луку 31. октобра, док западне земље прослављају Ноћ вештица.
СВЕТИ ЛУКА
Свети Лука, у народу познатији као Лучиндан, честа је и крсна слава код Срба.
Јеванђелиста Лука, Грк по рођењу, пре крштења незнабожац, један је од апостола. По занимању лекар, био је изузетно образован, са великим даром за сликарство. Насликао је три иконе Богородице са Христом које су постале узор свим каснијим иконама мајке Божије, па се сматра оснивачем хришћанског иконописа. Он је писац трећег Јеванђеља Новог Завета, око 60. године. Пратио је апостола Павла на мисионарским путовањима, а касније је и сам проповедао. У 84. години мучно је страдао за веру.
Обично се у народу каже: „Иде Лука ето вука” или „Свети Лука снег до кука”, најављујући зиму и снегове. Зато се ваља што пре припремити.
Свети Лука није обележен као заветни, већ је као „црно слово“ сврстан у празнике од значаја за суштину цркве.
На Светог Луку концима се опасују торови да вукови не би давили стоку.
Према веровању, у јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити.
У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке и да, уколико је видите, то значи да свети Лука моли Бога за нас.
На овај празник не смете да будете преки и нервозни, јер је Свети Лука био благ и миран, увек помагао људима.
Обичаји налажу да ако домаћин ујутру порани у тор да обиђе стоку, па је затекне како лежи, таква ће бити и зима – ако је подвила ноге, веровало се да ће зима бити оштра, а година зла.
Као свог заштитника славе га и образовне установе, међу којима је и Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију. Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника.
НОЋ ВЕШТИЦА
Култура и традиција западних земаља обележава 31. октобра Ноћ вештица.
За овај празник везују се обичаји као што су костимиране забаве, прављење лампи од тикве, гледање хорор филмова и промоција страве.
Овај празник утемељен је у келтском обичају прославе празника Самхаин. Келти су нову годину прослављали 1. новембра, а Самхаин се обележавао ноћ пре. Веровало се да се тада духови мртвих враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве.
