Српска православна црква и њени верници 15. јула славе Полагање ризе Пресвете Богородице.
Овај хришћански празник Полагања ризе Пресвете Богородице установљен у 5. веку, поводом догађаја везаног за пренос ризе Пресвете Богородице из Назарета у Цариград.
За време цара Лава Великог (458- 471.), царице Верине и патријарха Генадија, путоваху по Светој Земљи два племића цариградска, Галвије и Кандид, ради поклоњења тамошњим светињама. У Назарету одседну у кући неке девице Јеврејке, која држаше у тајној одаји ризу пресвете Богородице. Многи болесници и невољници добијаху исцелење од својих мука молитвом и додиром те ризе. Галвије и Кандид узму ту светињу и пренесу у Цариград, и објаве то цару и патријарху. То изазове велику радост у царскоме граду. Риза буде свечано пренета и положена у цркву Влахерне – oва црква сазидана је од цара Маркијана и Пулхерије на обали једног залива, званог Влахернски, по имену некога Скитског војводе Влахерна, који је ту био убијен. И за спомен положења ризе пресвете Богородице у цркву Влахернску установљен је овај празник.
Пресвету Деву Богородицу достојно хвале због тога што је она испод ризе, у својој пречистој девичанској утроби, носила Спаситеља и Господа Исуса Христа. Њено тело је било освећено и њена душа је била освећена, па је и њено одело, такође, примило ту светост, наводи се као разлог обележавања овог празника.
Пред спавање треба поменути име Пресвете Богородице и прочитати чувену молитву:
„Богородице Дјево, радуј се Благодатна Маријо, Господ је с Тобом! Благословена си ти жена и благословен је плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душама нашим!“