Српска православна црква и верници 16. новембра обележавају Ђурђиц, једну од најчешћих слава српских породица.
По хришћанском учењу, Свети Георгије први је у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.
Светог Георгија или светог Ђорђе/Ђурађа – како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
Свети Ђорђе или Ђурђевдан слави се у пролеће, на дан његовог страдања у време римског цар Диоклецијана 23. априла по старојулијанском, односно 6. маја по грегоријанском календару.
У храмовима Српске православне цркве данас се обележава Ђурђиц. То је једна од најчешћих слава српских породица. На овај дан црква празнује пренос моштију светог Ђорђа из Никомидије у град Лиду Палестинску.
Светог Георгија црква помиње као великомученика и борца за хришћанство. Свети Георгије, који је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, погубљен је 303. године.
Проповедао је новозаветну веру и, по предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство.
Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.
На православним иконама и средњовековним фрескама, Свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу, крстастим мачем убија аждају, која је симбол паганске вере. На иконама за празник, представља се као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.
У православним манастирима, Свети Георгије је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.
Према веровању, на Ђурђиц ништа се не сме изнети из куће, јер ћете у супротном целе године имати само расходе без прихода.
