Српска православна црква и верници 21. септембра обележавају празник Рођење пресвете Богородице Марије, познатији као Мала Госпојина.
Овај празник је у црквеном календару обележен црвеним словом.
На овај дан слави се успоменакада је рођена Пресвета Богородица Марија, у дому Јоакима и Ане у Назарету. Јоаким и Ана дуго нису могли да имају деце, али им је Бог услишио молитве и под старе дане им подарио ћерку. Дали су јој име Марија и заветовали се да ће она служити Господу. Богородица Марија, плод молитава својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године. Према предању, са 14 година вратила се у Назарет где јој је саопштена благовест да ће родити Сина Божијег.
На овај празник посебно се радују жене, јер је велики број обичаја везан за рађање деце. Као и на Велику Госпојину, жене данас не би требало да се прихватају послова у кући и око ње.
Некада је Мала Госпојина означавала време када се почиње са јесењим орањем и сетвом.
Према веровању, лепо време на овај празник најављује ведру јесен и суву зиму.
Нарочито се верује да ће уговарање брака на Малу Госпојину донети младенцима посебан благослов.
Лековито биље које се сакупи између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, али се према предању од Мале Госпојине више не иде у шуму, јер напоље излазе звери и и природа се спрема за зиму. Јаја из тога периода могу целу годину да остану свежа, па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.
Мала Госпојина се слави и као крсна слава, а одржавају се и бројни вашари и сабори, у част Богородице.
