Полагањем венаца на споменик Хајдук Вељку у Зајечару, обележен је 15. фебруар — Дан државности Републике Србије.
„Празновање Сретења је треба да подсети на цео период од фебруара 1804. до фебруара 1835. који светска наука признаје као српску револуцију. Сретењски устав у Србији је слободоумношћу шокирао турску, аустријску и руску империју које су једногласно захтевале да овај акт хитно буде укунут. Овај Устав остао је симбол српског пркоса и слободарства, захваљујући ком смо добили државу”, подсетио је Драган Митровић, представник СУБНОР-а.
„Положили смо венце на споменик Хајдук Вељку, који је и сам симбол свих оних који су дали свој допринос у формирању наше државе. У име представника Града Зајечара честитам свим грађанима Дан државности”, истакла је Елена Петровић, помоћник градоначелника Зајечара.
На споменик Хајдук Вељку у Зајечару венце су положили делегација Града Зајечара, представници делегације Kоманде за развој Тимочке бригаде – гарнизона Зајечар, делегације СУБНОР-а, Потомака ратника 1912–1920, Ратних војних инвалида, Организације резервних војних старешина и Удружење војних пензионера.
Устав Kњажевства Србије је први устав кнежевине Србије донет у Kрагујевцу 1835. године, који није формално никада признат. Познат је као Сретењски устав зато што је изгласан на скупштини која је започета на хришћански празник Сретење Господње. Творац устава је био Димитрије Давидовић, књажев секретар. Сретењски устав је био на снази само две недеље, пошто су против њега били Османско царство, Русија и Аустрија, као и кнез Милош Обреновић.
Kао државни празник проглашен је одлуком Скупштине Србије 2001. године, а од 2012. године тај дан се празнује 15. и 16. фебруара. Српска православна црква 15. фебруара слави Сретење.