Зимско рачунање времена у Србији почиње у ноћи између суботе, 24. и недеље, 25. октобра, померањем часовника за један час уназад, са 03:00 на 02:00 сата, саопштила је Дирекција за мере и драгоцене метале из Министарства привреде.
Пракса је да се сваког последњег викенда у октобру помера сат и прелази на зимско рачунање времена, а ово питање је регулисано законом у већини европских земаља и у Србији.
Идеја о увођењу промене времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази око 8 сати, а залази око 16, док у јулу када је дан знатно дужи сунце излази пре 5 а залази после 21 сат.
Овакво рачунање времена траје до последњег викенда у марту, када следи летње рачунање времена.
Неке земље не померају казаљке — Русија, Кина, Индија, део Јужне Америке, Јужноафричка Република никада не померају казаљке, већ су стално у режиму зимског, природног рачунања времена.
Док трају расправе о томе у којој временској зони остати када ЕУ укине померања сата 2021. године, многи се питају како је уопште дошло до оваквог начина „уштеде енергије“.
Сама идеја да се померањем сата створи привид дужег дана стара је више од 200 година, али несташица угља широм Европе натерала је Немачку и њену савезницу Аустро-Угарску да током 1916. године тако почну да уштеде енергију, а то су ускоро учиниле и остале земље.
Неке су после 1918. године напустиле ову праксу, само да би јој се поново вратиле током нафтне кризе 1970-их. Летње рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године.
Европски парламент је 4. марта 2019. године изгласао да се укида померање сата од 2021. године, па ће тако све земље ЕУ морати да одаберу летње или зимско рачунање времена.
