Зимско рачунање времена почиње у недељу, 27. октобра, када се казаљке на сату померају уназад ноћу, са три на два часа.
Овакво рачунање времена траје до последњег викенда у марту, када следи летње рачунање времена.
Зимско рачунање времена траје до последњег викенда у марту наредне године. Та традиција траје већ деценијама, али би ускоро могла да се заврши. У марту ове године је Европски парламент гласао за укидање летњег и зимског рачунања времена.
Неке земље не померају казаљке — Русија, Кина, Индија, део Јужне Америке, Јужноафричка Република никада не померају казаљке, већ су стално у режиму зимског, природног рачунања времена.
Док трају расправе о томе у којој временској зони остати када ЕУ укине померања сата 2021. године, многи се питају како је уопште дошло до оваквог начина „уштеде енергије“.
Сама идеја да се померањем сата створи привид дужег дана стара је више од 200 година, али несташица угља широм Европе натерала је Немачку и њену савезницу Аустро-Угарску да током 1916. године тако почну да уштеде енергију, а то су ускоро учиниле и остале земље.
Неке су после 1918. године напустиле ову праксу, само да би јој се поново вратиле током нафтне кризе 1970-их. Летње рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године.
