У препуној сали позоришта „Зоран Радмиловић” у Зајечару, синоћ је почео 5. „Фестивал малих позоришних форми”, на коме ће до 15. октобра бити изведено седам врхунских монодрама и дуодрама из Србије, Северне Македоније и Босне и Херцеговине.
На свечаности отварања фестивала директор зајечарског театра Владимир Ђуричић је истакао да почиње позоришни празник који ће овога пута, упркос свему, трајати 14 дана. Упркос свему, јер то је незванична девиза фестивала. Тако се зове филм о 75 година позоришта, који ће бити приказан 16-ог октобра, а тако се зове и монографија позоришта која ће бити представљена последњег дана фестивала „Дани Зорана Радмиловића”. Ове године на фестивалу ће бити представе за све укусе: комедије, драме, античка драма, представе рађене по текстовима класика, али и савремених писаца. Биће и много пратећих програма.
Фестивал је отворио градоначелник Зајечара Бошко Ничић и том приликом нагласио да град Зајечар има чиме да се поноси када је култура у питању током целе године, али да је јако важно да „Фестивал малих позоришних форми”, као и фестивал посвећен глумчини Зорану Радмиловићу, Зајечарцу, трају и буду све бољи, из године у годину.
„Овај фестивал би слободно могао да се назове, у духу овог времена, ‘Отворени Балкан’ и надам се да ћемо у блиској будућности то моћи на још квалитетнији начин да остваримо. На пример, проналажењем форми попут мјузикла, које ће публика разумети, упркос језичким разликама”, додао је Ничић.
Градоначелник Ничић је подсетио да је уз помоћ министарства културе најпре опредељено 5 милиона за делимично реновирање позоришта, а затим саопштио радосну вест да је ових дана из министарства за ову намену предвиђено још 17 и по милиона динара, што значи да ће реновирање зајечарског театра бити завршено до краја јануара и да више неће бити проблема ни са техником нити са противпожарном заштитом.
Након свечаног отварања фестивала, одиграна је монодрама „Звездара” театра из Београда, „Књига о Милутину – део први” Данка Поповића у режији Егона Савина и маестралном извођењу Ненада Јездића. Иако је представа трајала два сата, Јездић је својим глумачким умећем успевао да одржи пажњу публике, која га је наградила дуготрајним овацијама.
На питање новинара колико је тешко да сам изнесе два сата на сцени играјући Милутина, Ненад Јездић је изјавио:
„Мени енергије као и емпатије за овај посао и за улогу Милутина, никада није мањкало. За то што причам и о чему приповедам као Милутин и у његово име. Сада са овим емоционалним искуством које остварујем са публиком играјући ову монодраму, скоро да сам сигуран да је најважније у овом послу осећати онај унутрашњи процес његовог житија и његове јавне исповести, његове дилеме, а Милутин на коме смо стасавали и који нас је дефинисао све то и јесте. Милутин је незнани јунак, парадигма истинског патриотизма, истинске храбрости, истинског јунаштва. Сви ти људи знани и незнани, па и сам Милутин су мени кроз овај текст усадили један призив, призив да се то чује и изговори.”
Главни јунак овог позоришног комада је обичан сељак из Шумадије, који не може да зажмури на страдање свог народа. Његов морал и јунаштво му омогућавају да сам себи постави питања којих се раније бојао да постави. Сада, у овој монодрами постепено наводи и гледаоце да размисле о разлозима због којих се вреди борити за своју земљу и све што јој је од Бога дато.
Како и сам редитељ Егон Савин истиче, дужност позоришта јесте да се одужи великим делима српске књижевности, а адаптација приче „Књига о Милутину” је пун погодак у нестабилним временима. Рат никоме ништа није добро донео, а Милутин Остојић свој антиратни став јасно изражава кроз осећања, искуства и дела којим се његови потомци могу поносити. Истоимена књига је објављена 1985. године и убрзо је постала најчитанија књига у Србији.
Фестивал малих позоришних форми, пети по реду, наставља се вечерас у 20:00 сати представом „Кармен”, Драмског театра из Скопља, у режији Дејана Пројковског и извођењу Биљане Драгичевић Пројковски. У оквиру пратећег програма Фестивала, публика ће у 21:30 у кафићу „Jazz cafe 019”, бити у прилици да погледа представу „Жена из Порто Пима” театра „Форт Форно” „Рефлектор” театра из Новог Сада, по концепту и у режији Милоша Латиновића, у изувођењу Југослава Крајнова.