У оквиру пратећег програма 30. „Зоранових дана”, последње фестивалске вечери организована је промоција монографије поводом 30 година Фестивала „Дани Зорана Радмиловића” под називом „У славу тајни врхунске глуме”, аутора Александра Саше Милосављевића, нашег истакнутог театролога и позоришног критичара .
Модератор на промоцији, др Мирослав Радоњић је рекао да када један фестивал у малој средини траје две, три године, то је велика ствара, а када се пуних 30 година богати различитим програмима, када шири свој утицај на цео регион и када у медијском и сваком другом смислу представља један од врхунаца позоришних фестивала на овим просторима, онда је то заиста подвиг вредан сваке пажње.
„Такав подвиг и богату историју овог фестивала Саша је успео да смести у корице ове књиге.”
Аутор Александар Милосављевић је истакао да је улазећи у материјале за ову књигу, најпре био фасциниран тиме колико је визионарства било потребно људима који су кренули у ову причу да покрену фестивал. Онда, колико је љубави било потребно, да се све ово одржи и колико су енергије Зајечарци и Зајечарке уложили као публика која је вазда подржавала фестивал.
„Фестивал посвећен коме? Он носи име Зорана Радмиловића, легенде нашег театра, а заправо, Зоран је постао, не само мит, него је постао и парадигма онога што ми очекујемо од глумца. Од глумца очекујемо виспреност и сналажљивост на сцени, јер кад су српски глумци и глумице у питању, генијалност се подразумева, занат се подразумева. Подразумева се све оно што је база за доброг глумца. Верујте, глума станује у Србији. У Србији се рађају, са сваком новом генерацијом, заиста феноменални, изузетни и талентовани глумци, али нису сви Зоран Радмиловић. Нису се сви за кратко време, као Зоран Радмиловић установили као мајстори глуме и као боеми и као намћори и као духовити и то не само на сцени. Зоран Радмиловић је постао парадигма за оно што ми очекујемо од глумца и као таквог, рођеног у Зајечару, овај град га је препознао и одао му почаст кроз овај фестивал.
30 издања фестивала је заиста импресивна цифра и Мики Радоњић, који је директор Стеријиног позорја, врло добро зна колико је тешко организовати фестивал сваке године. Можда публика зајечарска доживљава овај фестивал као нешто природно, нормално и не може ни да замисли колико је тешко све ово организовати. Правећи ову монографију ја нисам желео да се бавим тиме. У њој ће остати осветљено оно што је успех овог фестивала свих 30 година, а то су глумци, то су позоришта, то су добитници награде ’Зоран Радмиловић’. Овде је описано и како је фестивал настао, ко је све иницирао. Хвала Биљани Глишић, хвала мом пријатељу Бори Димитријевићу на помоћи око ове књиге, хвала ’Атељеу 212’, а овде га репрезентује Цаци Михаиловић, који је од првог дана фестивала овде сапутник и пријатељ и ја мислим, већ и домаћин овог фестивала. ’Атеље’ је уткан у историју ове манифестације.
Ту су подаци о добитницима, главним програмима, такмичарским програмима, пратећим програмима, а ја одавно књиге не пишем за савременике, већ за архиве и за људе који ће једног дана, било да се баве позоришним животом Србије, било да се баве театарским животом овог града или Kрајине, да једног дана људи виде да је постојало позориште, да су постојали позоришници, да је постојала посвећеност у односу на театарску уметност и да овај град има озбиљну културну и позоришну традицију.
Ако ова књига нешто значи Зајечару, ако значи позоришту и будућим генерацијама које се буду бавиле културом, позориштем, историјом, ја ћу бити срећан”, истакао је аутор књиге Александар Милосављевић.
