На данашњи дан пре 38 година преминуо је глумац Зоран Радмиловић. Тим поводом, у част великана нашег глумишта, представници Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, нови председник Уметничког савета Милош Танасковић, уметнички руководилац Наташа Петровић, и руководилац Позоришног музеја Марија Симоновић, положили су цвеће на његов споменик. Од када је споменик подигнут 2008. године, сваке године 21. јула представници зајечарског театра одају пошту једном од наших најбољих глумаца и највећих комичара.
„Данас пред спомеником једног од највећих српских глумаца, рођеног Зајечарца Зорана Радмиловића, обележавамо 38 година од његове смрти. Да је Радмиловић жив имао би пуних 90 година, међутим умро је у пуној стваралачкој снази, са 53 године живота. Кроз две године, када се буде навршило 40 година од Радмиловићеве смрти, положићемо венац на његов гроб у Београду, али овај обичај, који смо овде установили пре 15 година, наставићемо и даље, сваке године. Вечерас ћемо у договору са ’Атељеом 212’ емитовати снимак представе ’Корешподенција’ где поред непоновљивог Радмиловића играју Данило Бата Стојковић, Мира Бањац, Аљоша Вучковић, Ружица Сокић, Милан Цаци Михаиловић и многи други. Почетак је у 20:30 сати, у дворишту Позоришног музеја. У плану имамо да у октобру месецу предфестивалско вече ’Зоранових дана’ посветимо 50. годишњици представе ’Радован III’”, истакао је Владимир Ђуричић, директор зајечарског театра.
Зоран Радмиловић је рођен у Зајечару 11. маја 1933. Завршио је зајечарску Гимназију и био је члан драмске секције коју је водио Милан Срдоч. На Академији за позориште, филм, радио и телевизију дипломирао је 1963. године. Од 1962. до 1968. године Зоран је био члан Београдског драмског позоришта, а 1968. године је постао стални члан „Атељеа 212” и у њему је наступао до смрти.
Добитник је бројних награда и признања од којих издвајамо Октобарску награду града Београда и глумачко признање „Добричин прстен“.
Своју последњу, 299. представу „Радован III” одиграо је 9. јуна 1985. године уз велике болове, али опет, уз његову велику жељу представа је одржана до краја. Преминуо је 21. јула 1985. године у 53. години живота. Кремиран је, а његова урна се налази у Алеји заслужних грађана на Новом Гробљу у Београду.
Када је донета одлука да се у Зајечару организује позоришни фестивал који носи његово име исправљена је неправда према још једном Зајечарцу према коме се његов град дуго није односио како треба. Награду за најбоље глумачко остварење „Зоран Радмиловић”, веома омиљену и цењену међу глумцима, до сада су добили: Милан Гутовић, Лазар Ристовски, Жарко Лаушевић, Аница Добра, Лидија Стевановић, Драган Мићановић, Горан Шушљак, Растко Лупуловић, Бранимир Поповић, Сергије Трифуновић, Анита Манчић, Небојша Дугалић, Небојша Глоговац, Владимир Курчубић, Бојан Димитријевић, Миодраг Пејаковић, Ненад Јездић, Ирфан Менсур, Павле Пекић, Игор Ђорђевић, Петар Краљ, Бранимир Брстина, Светлана Бојковић, Борко Перић, Раде Шербеџија, Борис Исаковић, Наташа Нинковић, Вања Ејдус и други.
Такође, улица у којој се налази Радмиловићева родна кућа добила је његово име, као и зајечарско позориште, а пре 15 година у близини позоришта, код градске библиотеке, подигнут му је доличан споменик.
