Народни музеј „Зајечар” укључио се у глобалну акцију под називом „Рекреација уметничких дела”, коју је покренуо „Гети” музеј из Лос Анђелеса. Културна институција „Гети” објавила је изазов путем друштвених мрежа са циљем да се људи охрабре да и даље размишљају о уметности у овим тешким временима.
„У карантинској креативној играоници под називом ’Варљиво лето 2020’, играли смо се уметничким делима из наших збирки, почев од античких… Будући да је Народни музеј ’Зајечар’ установа комплексног типа са одељењима и збиркама из различитих области, овогодишње ре-креирање, подстакнуто околностима епидемије COVID-19, одговорило је изазову”, кажу у зајечарском музеју.
Рекреацијом са двема женским фигурама, рекло би се, на плажи, начињен је привремени прелазак из области археологије на поље историје уметности: док је лежећа женска фигура у дубљем регистру заснована на приказу са касноантичког рељефа „Уснула Аријадна” из царске палате „Феликс Ромулијана” (III–IV век), седећа фигура испред ње обликована је према узору – бронаној статуети „Купачица” Михајла Томића из 1928.
Обе ове хероине буде сећања на летња уживања: Аријадна – на медитеранско острво Крит, где је рођена, као и на друго – Наксос (Дија), где је доспела са Тезејем који ју је ту и оставио, да би је пронашао Дионис; купачица, са друге стране, на једном апстрактном нивоу – на безбрижно благовање покрај воде и на летњи мир, који собом увек доноси рајско предосећање.
То је можда прилика да се још једном подсетимо митолошке основе „Аријадниног рељефа”: њено критско порекло има основе у доспевању Еуропе на Крит. То се догодило када ју је Зевс, претворен у белог бика, отео и на леђима пренео на острво.
Њен син Миној постао је владар критске државе и оженио се Пасифајом, која је, потом, осетила неприродну страст према белом бику. Из ове везе рођено је чудовишно створење Минотаур, кога су затворили у лавиринт и приносили му жртве у виду младића и девојака. Да би ослободио Атињане такве принуде, атински херој Тезеј убио је Минотаура у лавиринту из кога је излаз нашао уз помоћ клупка, који му је дала Аријадна. Потом ју је повео до Накса, али ту и оставио.
Несрећна Аријадна била је на корак од самоубиства, када је нашао Дионис и сјединио се са њом у светом браку. На рељефу из царске палате „Феликс Ромулијана”, на блоку од белог мермера, Аријадна је приказана уснула, након што ју је Тезеј напустио.
„Купачица” вајара Михајла Томића изливена је у бронзи, ритмована је на основу експресије телесних покрета, који сугеришу да се лепа млада жена сунча и ужива у благодатима лета.
Велики хронолошки распон између два уметничка дела из Народног музеја „Зајечар”, у ре-креираној синтези, побуђује размишљања на тему лета 2020, које се, по свему судећи, разликује од досадашњих и по немогућности доспевања до медитеранских и других егзотичних дестинација.
Можда је аутору овог синтетичког приказа, проф. Горану Јанићијевићу, управо то било на уму – да скрене пажњу на могућност „новог“ откривања лепоте одмарања у самом граду, смештеном на ушћу двају Тимока. На тај начин, нови контекст уметничких тековина омогућава и нову перспективу сагледавања животне стварности.