Монодрамом „Живот је лото”, у извођењу Ромић, синоћ је завршен 3. Фестивал малих позоришних форми у Зајечару.
Ова трагикомедија о томе шта се дешава када муж главне јунакиње Вере добије седмицу на лотоу одиграна је у Центру за културу у Котлујевцу. Од првог до последњег тренутка трајала је интеракција са публиком која је на овај, или онај начин активно учествовала у представи која је рађена по тексту Владимира Ђурђевића, у режији Бојане Лазић, а у извођењу Монике Ромић.
Ова хит представа говори о догађајима и низу невероватних ситуација кроз које је прошла јунакиња Вера у само једном дану. Публика је могла да утиче на исход представе, јер је била у могућности да гласањем, бира какав ће бити крај!
Моника Ромић је, најблаже речено, испунила очекивања публике. Иако је са њом већ наступила на бројним фестивалима у земљи и региону, од помисли да наступа на фестивалу који носи Зораново име каже „одмах се најежи“, имајући у виду да је Зоран био „Краљ импровизације“, а да баш ова представа то и јесте од почетка до краја.
„Била сам изузетно почашћена позивом на овај фестивал, ево сва сам се најежила. Негде мени Зоран Радмиловић стално лебди изнад ове представе, мислим то је неко моје лично осећање, зато што имам пуно импровизације и врло често не знам шта ће се десити и врло често не знам шта ће ми људи одговорити, па морам да будем изузетно концентрисана да бих знала да и ја вратим одговор, тако да постоји разлог зашто је ова представа овде. Баш зато што је Зоран толико божанствено импровизовао некако стално осећам његов дух ту горе док радим ову представу. Фестивал је божанствен, ја сам генерално заљубљеник у фестивале, волим фестивале, волим да се дружим са људима, тако да сам изузетно радосна што сам овде. Пре пар година играла сам у Зајечару представу „А где су кокошке?”. Надам се да ће се то десити и са осталим представама, мислим на ове велике са ансамблом, али вечерас сам се потрудила да Зајечарцима приуштим задовољство”, истакла је Моника.
На питање: Шта мисли о фестивалима у доба пандемије? Моника је била и више него јасна:
„Што се тиче короне, ја сам присталица тога да се поштују сва правила, али да живот због тога не треба да стане. Играти за мало публике је боље него не играти уопште и трудим се да поштујем све што је прописано, али да ме то не оптерећује и да наставим и даље да живим. Мислим да је једино важно да радимо на имунитету. Ту ми више ништа не можемо да урадимо. Имунитет, природа, храна и идеш, радиш, живиш нормално, па ако те стрефи, стрефи, а ако те стрефи жешће, ништа… идемо, лечимо се”.
На трећем Фестивалу малих позоришних форми, осим представе „Живот је лото”, зајечарска публика имала је прилику да види још четири представе: „Чучук Стана” у извођењу Наташе Петровић, „Др Фелер” у извођењу Драгана Боже Марјановића, комад „Надежда Петровић – аутопортрет у множини” у коме играју Драгана Јовановић и Братислава Милић и „Vla-vla-vlajland Cabaret” у извођењу Еције Ојданић. Представа зајечарског театра није у конкуренцији за награду фестивала коју додељује стручни жири, али је свих пет представа у конкуренцији за награду публике која сваке вечери гласа.
