Томислав Момировић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре посетио је данас општину Неготин. Данашњу посету започео је потписивањем Уговора о извођењу радова на адаптацији бродске преводнице у саставу ХЕ „Ђердап 2”.
Уговор о ревитализацији бродске преводнице, вредан 29 милиона евра који ће се финансирати 60% средстаава из кредита ЕИБ-а , а преосталих 40% средстава из ЦЕФ фонда (Connecting Europe Facility Fund), министар Момировић потписао је са Јоаном Гишеом, представником лидера конзорцијума DSD Noell GmbH. Свечаном потписивању уговора присуствовао је Владимир Величковић, председник општине Неготин и менаџмент хидроенергетског система „Ђердап”.
„’Ђердап 2’ је симбол достигнућа из неког прошлог времена на који смо поносни, али смо такође поносни и на све инвестиције које смо ми покренули и завршили у претходном периоду. Поред ’Ђердапа 2’, ускоро ћемо кренути са реконструкцијом Луке Прахово, чији је рад од посебног значаја за пословање РТБ Бора и Индустрије хемијских производа у Прахову, а такође уговорићемо и почетак радова на вађењу потопљене немачке флоте из Другог светског рата. Неготин ће ове године постати једно од највећих градилишта у Европи, посебно када је у питању водна инфраструктура. Влада Србије је одлучила да после вишедеценијског запостављања саобраћајне и лучке инфраструктуре на Дунаву, покрене инвестиције које ће из корена променити водни саобраћај у земљи, јер ће Србија инвестирати пола милијарде евра у развој водног саобраћаја и водних коридора”, изјавио је министар Томислав Момировић након потписивања уговора о извођењу радова на адаптацији бродске преводнице у саставу хидроелектране „Ђердап 2”.
Реконструкцијом преводнице на ХЕ „Ђердап 2” добиће се ефикасан систем превођења пловила уз значајно мањи број и трајање непредвиђених застоја и прекида пловидбе. Трошкови одржавања биће 30 одсто мањи него сада, а биће и већа безбедност рада бродске преводнице. Такође, енергетска ефикасност опреме повећаће се за 50 одсто.
„Ово је пројекат који је значајан не само за нашу општину и нашу земљу већ и за целу Европу, јер ће се овом инвестицијом даље развијати и потенцијали овог краја”, истакао је овом приликом председник општине Неготин Владимир Величковић.
Уговор о извођењу радова са министром Момировићем потписао је представник лидера конзорцијума DSD Noell GmbH Јоан Гиш који је том приликом рекао да ће се реализација овог пројекта обавити на професионалном нивоу као што је то био случај и на пројекту „Ђердап 1” који је успешно завршен.
Министар Момировић је у пратњи председника Величковића, помоћника министра Вељка Ковачевића, Јоана Гиша, представника лидера конзорцијума, Драгана Максимовића, директора за производњу ХЕ „Ђердап” и Горана Јовановића, директора ХЕ „Ђердап 2” обишао бродску преводницу где се упознао са радом хидроелектрана на Дунаву , заједничкој експлоатацији енергетског потенцијала са суседном Румунијом и карактеристикама ХЕ „Ђердап 2”.
Током данашње посете Томислав Момировић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Прахову најавио је и обимне радове на путној инфраструктури у општини Неготин и скорашњи почетак радова на државним путевима од Неготина до граничног прелаза Мокрање и ка Клокочевцу.
„Чини ми се да нигде нисмо инвестирали у путну инфраструктуру, у државне путеве I и II реда као у источној Србији. Заиста нам је стало да овде вратимо привреду, да вратимо економски живот и зато за месец дана а можда и брже крећу радови на путу Неготин–Клокочевац, у дужини од 32 км. То је јако важан путни правац. Све радимо да бисмо довели инвеститоре, да бисмо створили услове, не само да људи остану већ да се и људи врате и видећете шта ће се у наредним годинама десити Неготину и целом окружењу”, истакао је министар Момировић и још нагласио да је прво морало да се ради на приоритетним путевима јер инфраструктура је предуслов за развој и стварање нових радних места и да ће се радови у наредном периоду одвијати и на локалним путевима.
Вредност појачаног одржавања државног пута IV реда бр. 35, од Неготина ка граничном прелазу Мокрање са Републиком Бугарском, у дужини од 13 км износи близу 600 милиона динара.
