Милана Бејића из Боговине очекује пут пун спокоја и радости: Пешице до манастира Острог

Милана Бејића из Боговине очекује пут пун спокоја и радости: Пешице до манастира Острог

Милан Бејић данас, 17. августа у 18:00 сати из Бољевца креће пешице до Манастира Острог. Пред њим је пут дуг неких 400 километара и каже да се нада да ће то, уз Божју помоћ, прећи за десетак дана, можда и краће, што ће зависити од временских прилика.

Милан живи у селу Боговина, засеоку Тријангла, ради у руднику мрког угља Боговина четири године од којих већ две године вози дизел локомотиву која служи за допрему репроматеријала. Осим што је запослен у руднику бави се и експлоатацијом дрва, ћумура, бави се пољопривредом, игра фудбал за боговински спортски клуб, ради и као ди-џеј, а за све ово треба и доста енергије. 23. августа напуниће 28. година, још увек није ожењен. Верник је. Од идеје да крене пут Острога до реализације прошло је каже две недеље.

-У задњих месец и по дана су ми се десиле неке ствари у породици па сам се једно јутро пробудио са чврстом идејом да учиним нешто добро. А на уму ми је био само Манастир Острог. Самим тим што сам и рођен на овом посту, који сам започео 14. августа, постићу и за време целог ходочашћа. Планирам дневно да прелазим по четрдесетак километара минимално. Планирао сам да пред ову светињу стигнем за девет дана, каже Милан.

Додаје да су га, након сопштења да пешице иде до Острога, сви подржали, почев од породице до другара, колега, родбине… За пут се спремао и психички и физички.

-Сви су ми рекли да је то прелеп гест. Живим са мајком и баком па им је моја одлука на почетку била мало чудна, али како се приближава дан мог поласка оне су некако све срећније. Брину како ћу проћи на путу. Иначе, прошле године сам први пут посетио Манастир Острог, али сам ишао колима до тамо. Сада крећем пешице, изабрао сам руту пешачења преко Копаоника. Понећу лампу, нож, упаљаче, хепо коцке, нешто од одеће, два пара патика, беби пудер због жуљева, врећу за спавање… Са собом носим и две заставе, заставу Србије и заставу рудника Ресавица. Консултовао сам се и око исхране у току пута па ћу конзумирати бадеме, кикирики који је добар за зглобове, и слично. Мислим да сам физички спреман за пут јер тренирам фудбал и физички сам приватно јако активан. Психички сам још спремнији. Даћу све од себе да испуним свој циљ, истиче Милан и додаје да очекује непоновљиво искуство пуно спокоја и радости.

Овај младић поклониће се моштима Светог Василија, а по њега ће доћи рођак са својом породицом.

Светиња до које ће пешачити Милан посвећена је Светом Василију Острошком, један је од манастира најпознатијих и најпосећенијих у Српској православној Цркви.
Манастир Острог и испосница у којој се подвизавао Свети Василије и у којој почивају његове мошти, деценијама важе за свето место у којем болесни траже и налазе Божју милост и пут до исцељења душе или тела.

ХОДОЧАШЋЕ ПОСВЕЋЕНО ОБОЛЕЛОЈ ДЕЦИ

-Да би овај мој пут имао још неког додатног смисла ово ходочашће посветићу свој деци оболелој од рака и од осталих тежих болести. Сав прикуљени новац даћу некој фондацији, каже Милан.

Жиро рачун је 205900102205284421 код Комерцијалне банке.