Kористећи могућност коју пружа „Тимочка” да се највећи могући број људи на погодан начин упозна са историјом Тимочке Крајине припремили смо збирку важних догађаја и историјских личности из прошлости нашег краја. Ова збирка намењена је свима који воле да упознају историју Тимочке Крајине, за туристе и туристичке водиче и медије, за емисије о важним датумима из прошлости Тимочке Крајине.
Догодило се у августу
На данашњи дан, 25. августа 1938. године, 6.500 радника борског рудника ступило је у генерални штрајк. Занимљиво је да су радници ступили у штрајк по наговору локалних власти, до тада послушних према Французима који су експлоатисали рудно благо и запошљене раднике. Локалне власти хтеле су уз помоћ радника да изнуде од Француске финансијске и друге уступке. Међутим, ускоро се показало да је главни узрок штрајка незадовољство екплоатисаних радника, које је избило у њиховој жељи да се повећају наднице.
Французи као експлоатори рудног блага у Бору користили су јефтину радну снагу, углавном сељаке из околних села које су слабо плаћали. 1938. године наднице у Бору биле су од 22 до 27 динара, а килограм хлеба коштао је два и по динара. И цене намирница на борској пијаци биле су скупље него у другим градовима у Тимочкој Крајини. Поред тога, рудари су становали у лошим становима. Зато се у лето 1938. године прелила чаша незадовољства борских рудара и дошло је до великог потреса.
Штрајк се продужио све до 25. септембра јер су рудари одбијали да се врате на посао, упркос личним недаћама сваке врсте и интервенције жандармерије. На крају, када је штрајк окончан, најактивнији радници у штрајку били су отпуштени са посла, а наднице повећане за 2 динара, уз истовремено подизање радних норми. Обећана је и помоћ за подизање радничких станова.
На данашњи дан, 25. августа 1950. године, настала је фабрика мотокултиватора у Kњажевцу. Основана је од занатске радионице под именом „Фонд за механизацију” ради поправке алата и оруђа за рад за потребе сељачких радних задруга. Током времена она је проширила пословање и запослила нове раднике.
Од 1964. године, започело је ново раздобље у развоју фабрике. Отпочела је производња машина за селекцију семена и транспорт кукуруза у сарадњи са индустријом пољопривредних машина у Земуну. Тада долази до промене имена, она добија назив „Фабрика машина и ливницу”, јер је у међувремено почела производња сивог и обојеног лима.
Реконструкцијом предузећа 1965. и 1966. године добијен је већи производни простор око 3000 м2 и инсталирана опрема за пресарске капацитете и капацитете за обраду метала.
20. марта 1967. године потписан је споразум о дугорочној сарадњи са фирмом „Agria-Werke” из околине Штутгарта у Немачкој, након чега је започела производња мотокултиватора и приључних машина. После неколико година, потражња и продаја мотокултиватора била је таква да није било подручја у Великој Југославији у коме по домаћинствима није било књажевачких мотокултиватора, без обзира да ли су се она бавила ратарском, повртарском, виноградарском или воћарском производњом.
