Академик Душан Ковачевић одржао је књижевно вече на 32. „Зорановим данима” у Зајечару.
Директор Фестивала, Владимир Ђуричић, поздравио је Душана Ковачевића срдачним говором, а бројна фестивалска публика учинила је то дуготрајним аплаузом, поздрављајући писца који је исписао српску историју у својим делима и непогрешиво детектовао менталитет нашег народа.
„Бољи почетак 32. ’Дана Зорана Радмиловића’ није могао да нас задеси, него да на фестивалу посвећеном рођеном Зајечарцу, великом српском и југословенском глумцу, Зорану Радимовићу, учествује Душан Ковачевић, академик, највећи живи српски драмски писац и што је за нас најважније, Зоранов пријатељ и сарадник”, истакао је Ђуричић.
Питком причом, кроз коју је са фестивалском публиком, поделио чак и личне доживљаје, академик Душан Ковачевић, представио је своје пријатељство са Зораном Радмиловићем. Од првог сусрета 1968. у дворишту Капетан Мишиног здања, у време студентских протеста, када је Ковачевић био студент Филозофског факултета, а Радмиловић дошао да подржи студенте, до пред Зоранову смрт 1985. године. С обзиром да је „Радован III” премијерно игран пре равно 50 година, Ковачевић је подсетио како је све почело.
„Радован III био је мој дипломски рад на Академији у класи професора Слободана Селенића и када су Зорану дали текст, ја сам мислио да он то неће прихватити јер у то време је доста играо на телевизији и имао пуно обавеза. Једног дана су ми рекли да је прочитао и да би волео да се нађемо, а где другде него у кафани. Он је прелиставао, гледао и читао текст једно време и пустио ме ‘да умрем’, а онда, када је видео да је ствар озбиљна рекао је: ’Ја ћу покушати да направим нешто од тога’. Тај покушај је на почетку био његово тражење док није пронашао тоналитет и ту причу о човеку из завичаја”, испричао је Ковачевић, који је публици у зајечарском театру осим о пријатељству са Радмиловићем и представи „Радован III” казивао и своје стихове.
Посебан доживљај био је колаж инсерата из филмова, од „Бештија” из 1977. до „Андерграунда” из 1995. године који су подсетили на Ковачевићево филмско стваралаштво.
Градоначелник Зајечара Бошко Ничић казао је да је легенда је све ово што је виђено на филмском платну, а и оно што је виђено у позориштима.
„То је нешто што га сврстава у ред бесмртника. Бити домаћин таквом човеку је нешто што се доживљава једном у животу”, поручио је Ничић, уручујући плакету Фестивала и статуету Зорана Радмиловића, академику Душану Ковачевићу.
