Ако сте се питали која од ове две врсте исхране је боља за дуговечност…
На дужину живота утичу различити фактори, укључујући и комбинацију гена, као и фактори окружења. У истраживању у којем су учествовали идентични близанци, научници су утврдили да гени на то утичу око 30 одсто, што значи да је највећа група фактора у људском окружењу.
Од разних фактора окружења, научници су детаљно испитали један — исхрану. Анализирали су како утиче количина хране коју једемо, али и шта једемо, а „под микроскоп“ је стављена и конзумација меса.
Студија у којој је учествовало 100.000 Американаца у трајању од пет година, показала је да вегетаријанци имају мањи ризик од смрти у том периоду, у односу на оне који једу месо. Тај ефекат је посебно примећен код мушкараца.
Неке раније анализе такође су показале да се исхрана која укључује врло мало меса повезује са дужим животним веком, као и да што дуже особа не једе месо, то је добар ефекат већи.
Постоје научни докази да исхрана без меса може да снизи ризик од развоја здравствених проблема, попут дијабетеса типа 2, повишеног крвног притиска, па чак и канцера. Постоје и неки докази да веганска исхрана има још бољи ефекат на здравље него стандардна вегетаријанска исхрана.
Ипак, и после свих студија, научници не могу са сигурношћу да тврде да је један или други режим исхране бољи за дуговечност. Јер, као што и сами истичу, откривање везе између конзумирања меса и смрти не значи нужно да је та веза узрочно-последична, тј. да је исхрана узрок смрти.
Друго, може бити да вегетаријанци више вежбају, мање пију или пуше, него они који једу месо, на пример…
Дакле, досадашње студије јесу показале да је могуће да исхрана која не подразумева унос меса допринесе дуговечности и смањеном ризику оболевања од разних болести. Свакако, требало би избегавати и неке друге ствари које су ризик за здравље, попут пушења.
Извор: mondo.rs