Наш имунитет је природно стабилан и јак и он стално отклања биолошке узроке неравнотеже и зачетке обољења. Имунитет је тај који их држи под контролом, али само до одређене границе. Услед поремећене вибрације животне енергије, он више једноставно неће моћи да обезбеди здравље нашим ћелијама.
Негативне емоције ремете вибрацију централног нервног система и он после не може правилно да регулише рад органа и других система. Kрвни судови се у случају депресије (живот са поремећеном животном енергијом) и стреса сужавају. Животна енергија, кисеоник и хранљиве материје које су неопходне организму не долазе до одређених органа, до нервног и имуног система.
Термин „психосоматске болести” први пут је у науци употребио немачки психијатар Јохан Хајнрот, 1818. године. „Психо” на грчком језику значи Душа, а „сома” тело. Kао што произлази из назива, психосоматским се зову болести чији узроци нису инфекције и микроби, већ психички проблеми и блокаде.
Дијабетес, болести стомака, бронхијална астма, болести срца, хипертензија, чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, алергије и аутоимуне болести, па чак и рак, само су нека од обољења која могу бити психосоматска. Болест је увек одраз домаћина. Kада променимо однос према Себи, и болест ће се променити.
Уместо страха и повлачења, болест може бити и повод да размислимо о животу који водимо и да у њему нешто променимо. Ако се схвати на тај начин, болест није само невоља, већ важан знак који нам помаже да се преиспитамо и да постанемо још боља верзија себе. Живот није ту да би био мукотрпна долина суза и патње, већ да бисмо у њему уживали, расли и креирали из снаге наше Душе. Зато је важно да болест схватимо као поруку Душе и покушамо да повратимо своју праву природу и стање унутрашње смирености.
Извор: lovesensa.rs
