Првих шест месеци бебе добијају све храњиве материје које су им потребне за напредовање из мајчиног или адаптираног млека. С обзиром на то колико су родитељи у првим месецима живота њиховог детета конфузни, поготово они који по први пут добију дете, велико је олакшање знати да сте бар мирни када је у питању исхрана детета.
Али управо зато прелазак на чврсту храну може бити непријатан. Иако ће мајчино млеко и даље остати главни извор у исхрани вашег детета све до првог рођендана, постепено се у исхрану детета уводи и чврста храна. Најбоље би било да та храна увек буде свежа, али је и припремљену можете чувати у фрижидеру или чак замрзивачу. Ако замрзавате храну, било да су у питању хоризонтални или вертикални замрзивачи, битно је да знате да не треба замрзавати све намирнице, да их је најбоље искористити у року од три месеца и да једном одмрзнуту храну не би требало поново замрзавати.
Колико беба треба да једе?
У првих шест месеци мајчино млеко или адаптирано ће обезбедити све нутритивне потребе вашег детета. Неке бебе једу више а неке мање, али уопштено говорећи што су мањи то ће више пити млека и мање јести чврсте хране. Тако ће до првог рођендана већина беба потпуно прећи на чврсту храну, престати да пије мајчино или адаптирано млеко. Након што беба напуни годину, у њену исхрану можете уврстити и друге врсте млека, попут крављег или козијег.
Ипак, не би требало да бринете о бројкама, беба која расте здравом брзином, вероватно добија довољно храњивих материја. Свако дете је другачије, али просечно новорођенче обично попије 60 до 90 милилитара млека на свака два до три сата. Надаље, на сваки навршен месец обично додају још 30 милилитара млека по оброку, али се размак између два подоја повећава. Тако дете од два месец попије 90–120 милилитара млека на свака три до четири сата, деца од три месеца 120–150 милилитара млека, она од четири месеца 150–180 милилитара млека ма сваких четири до пет сати и дако даље.
Стручњаци генерално препоручују да сачекате да дете напуни 6 месеци како би у његову исхрану увели чврсту храну, али ако ваш педијатар каже да дете сасвим добро напредује и да је спремно да проба чврсту храну са око 4 месеца живота, онда то и учините, али се држите правила једна кашика чврсте хране највише два пута на дан.
Већ са 7 или 8 месеци ваше дете ће јести негде око 700 милилитара млека на дневном нивоу и 4 до 9 кашичица житарица, воћа и поврћа дневно, као и до 5 кашичица меса/протеина. Бебе од 9 до 10 месеци могу да попију од 700 до 850 милилитара млека и поједу 1/4 до 1/2 шоље житарица, воћа, поврћа, млечних поризвода и хране засноване на протеинима.
Који су најважнији нутритијенти у исхрани беба?
Не постоји нешто што је „неважно“ – али ће, наравно, неке од храњивих материја имати већу улогу у исхрани од других. Ипак, пре него што почнете са увођењем чврсте хране, обавезно количину прилагодите узрасту детета и увек у исхрану уводите само једну нову намирницу. Затим пажљиво пратите да ли се код детета појавила било каква алергијска реакција. Нека деца су алергична на млечне производе, орашасте плодове, глутен итд. Заправо, већина нутријената може да буде потенцијални извор алергијске реакције.
Протеини. Када напуни годину дана, ваш малишан треба да једе чврсту храну која је пре свега богата протеинима. Јаја, телетина, пилетина, ћуретина, већ треба да буду на јеловнику бебе пре првог рођендана, а након њега можете детету понудити и црвено свињско месо и рибу (мада неки родитељу уводе рибу и раније, иако је један од чешћих алергена). Такође, храна богата калцијумом и неке од житарица могу обезбедити протеине неопходне за раст вашег детета. Храна богата калцијумом попут пуномасног сира и јогурта могу бити укусни залогаји вашем детету.
Угљени хидрати и хлеб од целог зрна житарице. Ове намирнице додаће есенцијалне витамине и минерале у дневну исхрану ваше бебе. Од прве кашице на бази житарица, у исхрану детета постепено треба уводити и друге врсте хране богате угљеним хидратима, житарице и махунарке: хлеб од целог зрна жита, смеђи пиринач, житарице од целог зрна, сочиво, пасуљ, грашак и сл.
Витамини А, Б Ц и Е. Ова четири витамина јачају вашу бебу, помажу здравом развоју мозга, правилном функционисању и развоју орагана, коже, имуног система и развоју вида и то не само код деце већ и код одраслих. На пример, шаргарепа и слатки кромпир пуни су витамина А, зелено поврће, банане, пасуљ витамина Б, парадајз и диња витамином Ц, а житарице су богате витамином Е.
Храна богата мастима. Бебе које већину својих калорија добијају од мајчиног или адаптираног млека добијају из њега и све масти које су им потребне за правилан развој. Како прелазе на разноврснију храну и мање доје, важно је пазити на унос масти да не падне прениско. Зато већина млечних производа које дајете беби треба да буду пуномасни или направљени од пуномасног млека. Ако желите да те масти буду на биљној бази, онда можете у исхрану укључити авокадо или да кувате са маслиновим уљем.
Гвожђе. Бебе које се хране адаптираним млеком добијају довољно гвожђа из обогаћене формуле, али за оне малишане који још доје, потребан је други извор. Неке од житарица су богате гвожђем а касније у исхрану детета можете уврстити и друге намирнице богате гвожђем попут меса, жуманца, куваног грашка и других махунарки.
Омега-3 масне киселине. Део есенцијалних масних киселина, омега-3 масне киселине су од виталног значаја за раст, вид и оптималан развој мозга вашег детета. Ове масти се природно дају детету из мајчиног млека, али их касније, када малишан пређе на чврсту храну можете сервирати у виду рибе (лосос), ланеног семена, уљане репице, житарица и јаја и користите маслиново уље.
Течности. Када унос мајчиног или адаптираног млека почиње да се смањује, потребно је детету повећати други извор течности, како би укупна количина остала непромењена. Око шестог месеца, по савету вашег педијатра можда и раније, уз оброк потребно је дати и гутљај воде или воће и поврће богато соковима.
Након свега реченог, немојте претерано бринути о величини и броју порција које дајете детету, више водите рачуна да храна коју дајете вашем малишану буде разноврсна и да за време оброка направите забавну атмосферу. На тај начин ће се ваше дете правилно развијати.
Уколико ипак сматрате да ваша беба не једе довољно, разговарајте са педијатром који ће дати даљу процену и евентуално вас упутити нутриционисти.
