„Изнад града: Спомен парк-шума Краљевица” је први документарни филм о зајечарској Краљевици. Иза филма стоји Фондација „Искорак”, која је за потребе снимања анагажовала продукцијску кућу Циклотрон (Марка Жвака).
„Идеја водиља иза овог подухвата је да се кроз овакав формат Зајечарци подсете на вредност коју Краљевица има за све нас, као и да се скрене пажња на проблеме са којима се она суочава”, истичу из Фондације „Искорак”.
Ове године се обележава 50 година од доношења прве Одлуке о заштити Спомен парк-шуме „Краљевица”. Након што је актуелна Одлука о заштити усвојена (1994), Краљевицом је газдовало чак 5 јавних предузећа, од тога четири у последњих 15 година. Након 50 година она и даље није заведена у Централни регистар за заштиту природних добара Завода за заштиту природе Републике Србије.
Актуелна Одлука о заштити се у временима честих смена управљача тек селективно спроводила, те је Краљевица, укључујући и некада позната излетишта и локације, постала запуштена до те мере да неки делови више нису доступни или не могу да се користе. Већина планских докумената о заштити је истекла и има тек спорадичних напора да се нови израде и усвоје.
Краљевица, иако значајан природни ресурс за град и околину, зелени простор који заузима трећину Генералног урбанистичког плана – не налази се међу приоритетима локалних власти. Не постоји никакав план нити идеја о увођењу нових садржаја на ову локацију, бар не уз консултацију са грађанима.
„У последњих десет година, приходи од еко-накнада (еколошких такси које су сви Зајечарци плаћали) су скоро сваке године били значајно већи од извршених расхода, тако да је током посматраног периода забележено укупно више од 298 милиона динара, или више од 60 одсто укупних прихода од еко-накнада, који су искоришћени ненаменски и мимо Фонда за заштиту животне средине Града Зајечара, што је један од највећих износа ненаменског трошења међу локалним фондовима у Србији. Такође је и значајан износ новца који је утрошен кроз Фонд, коришћен за активности које не припадају области заштите животне средине, него областима пољопривреде, цивилне заштите, вишенаменским развојним пројектима и тако даље”, наводе из Фондације „Искорак”.
„Један од живописнијих примера ненаменског трошења из овог истраживања је када је 2015. године утрошено је 17 милиона динара за пројекат „Еко-матине, недељно и месечно извештавање о извршеном мониторингу у животној средини (Тимочка радио телевизија)”. Сам мониторинг животне средине, који је био предмет медијског извештавања, није ни финансиран из Фонда те године – осим праћења полена, што је коштало 7.886 динара. Укратко, из Фонда за заштиту животне средине Града Зајечара је за медијске активности/извештавање тада издвојена скоро половина буџета – 17.000.000 динара, док је за сам мониторинг животне средине издвојено 7.886 динара”, додају из Фондације „Искорак”.
Ситни и чести превиди и нечињења у претходним годинама, сугеришу да овакав став према највећој зеленој површини у Зајечару није изузетак од правила или случајност, и да уколико се овакав тренд настави, Краљевица неће бити ништа друго до „некада омиљено место Зајечараца и Зајечарки“.
Са друге стране, као што се може видети и у самом филму, грађани и корисници Краљевице су на посебан начин везани за њу и спремни да се ангажују у различитим иницијативама за њено сређивање и да учествују у расправама које се тичу њеног стања и развоја. Међутим, упркос великом броју људи који би уложили своје време, знање и труд у унапређивање простора Краљевице, парадоксално је, и итекако уочљиво, да у Зајечару тренутно нема активних регистрованих и неформалних група које се баве животном средином, иако је до пре само десетак година било најмање 5.
Фондација „Искорак” је покренула и платформу на којој Зајечарци могу да поднесу своје предлоге за уређење Краљевице. До сада их има преко 100, а можете их видети на овом линку.
Такође, „Зајечарска иницијатива” и Рамбо Амадеус су недавно снимили спот и песму о Краљевици, која се нашла међу најбољим видео остварењима у 2020. години на Adria music video awards фестивалу.
Пројекат „Наше краљевско место” реализује Фондација „Искорак” уз подршку Београдске отворене школе, која спроводи пројекат Зелени инкубатор у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз финансијску подршку Европске уније, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом и Фондације „Фридрих Еберт”.
Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.
Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије. Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.
* Ставови и мишљења аутора изнети у овом тексту не представљају званичне ставове Европске уније, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Фондације „Фридрих Еберт” ни Београдске отворене школе, и за њих је искључиво одговорна Фондација „Искорак”.
