Упркос томе што уколико се не лечи може да доведе чак и до фаталних исхода, висок притисак готово да нема симптома, а статистика каже да око 30 одсто грађана Србије пати од хипертензије.
Хипертензија је позната као „тихи убица“, и то није нешто чему би тебало олако да приступате, јер ово стање повећава ризик од срчаног и можданог удара.
Упркос томе што уколико се не лечи може да доведе чак и до фаталних исхода, висок притисак готово да нема симптома, а статистика каже да око 30 одсто грађана Србије пати од хипертензије.
Ево шта би требало да знате о повишеном притиску, а доносимо вам и корисне савете кардиолога који вам могу помоћи да га вратите у здраве границе.
Шта је хипертензија?
Хипертензија је висок крвни притисак, објашњава за „Yahoo Health” др Џеки Јубани кардиолог. „До повишеног притиска долази кад крв великом силом пролази кроз крвне судове, а кад се то догађа, органи не добијају довољно кисеоника и нутријената, што може да доведе до оштећења”.
Које вредности се сматрају повишеним крвним притиском?
Раније су границе биле „више од 140 са 90“, али данас се повишеним притиском сматрају вредности које прелазе 120 са 80. „Као резултат померања граничних вредности, данас имамо више пацијената који пате од хипертензије него раније”, објашњава др Јубани.
Шта су „горњи“ и „доњи“ притисак?
Горњи притисак (систолни) је притисак крви на зидове крвних судова у тренутку када се срце контрахује, тј. пумпа крв, док је доњи притисак (дијастолни) период када се зид артерија опушта, а срце пуни крвљу.
Који су симптоми повишеног притиска?
У највећем броју случајева, ово стање долази без симптома, и то је оно што га чини толико опасним.
„Можете годинама да имате висок притисак, без иједног симптома, све док се не деси нешто јако озбиљно, попут можданог удара, инфаркта, отказивања бубрега”, каже др Јубани.
Ипак, постоје симптоми који су индиректно повезани са повишеним притиском у неким случајевима: јака главобоља, крварење из носа, убрзано и кратко дисање, црвенило лица, зујање у ушима, умор, мучнина…
Како се поставља дијагноза?
Прилично је једноставно. Све што треба да урадите је да одете код лекара да вам измери притисак у три или четири различите прилике, или да га мерите сами, уз помоћ неког од кућних апарата за мерење. Али, имајте у виду да су поузданији они који се постављају на мишицу, него они који мере притисак на зглобу.
Који су најчешћи фактори ризика?
Наследни фактор: ако у породици имате случајеве хипертензије, требало би редовно да контролишете притисак.
Године и пол: старењем се повећава ризик од повишеног притиска јер крвни судови губе еластичност. После 45. године, ризик је виши и код мушкараца и код жена, а након 65. године овом проблему подложније су жене.
Недостатак физичке активности, неправилна исхрана, гојазност, пушење и конзумирање алкохола су међу озбиљним факторима ризика.
Шта се ако добијете дијагнозу хипертензије?
Лекар ће вам након постављања дијагнозе препоручити промене у начину живота. Уколико сте гојазни, биће вам наложено да смршате, да престанете да пушите ако сте пушач, као и да повећате обим физичке активности и почнете да се храните здравије. Један од начина исхране који благотворно делује на здравље срца је медитеранска исхрана.
Такође, лекар ће вам саветовати да смањите унос црвеног меса, засићених масти и соли.
Ако ништа од тога не помогне, биће вам преписана одговарајућа терапија, у складу са вашим здравственим стањем.
Извор: mondo.rs
