Иако је ушао у седму деценију живота, Голуб Лалић из Лубнице код Зајечара, наставља да се бави спортским активностима и осваја бројна признања.
На недавно одржаном Отвореном првенству Србије у спортском обарању руке у Шапцу, овај шездесеттрогодишњак освојио је друго место.
Како истиче, он је и раније освајао многа одличја, а посебно му је задовољство што је један од најстаријих такмичара у овом несвакидашњем спорту.
„Побеђивао сам и много млађе такмичаре од мене. На овом првенству учествовао сам у категорији ветерана, а и раније сам на сличним такмичењима освајао медаље. То је и за мене једна сатисфакција, да се дружим са људима и да доносим медаље”, каже Лалић.
Лалић додаје да не треба посебна припрема за овај спорт.
„Могућност повреда у обарању руку је сведена на минимум. Доста импровизујем током тренинга, користим вратило, пропадање, гуме, федере. Раније сам дизао тегове, а 1991. године био сам шампион Југославије, освојио сам златну медаљу, а у анкети листа ’Тимок’ био сам изабран и за спортисту региона. Први пут сам у теретану отишао када сам студирао, а што се тиче обарања руке, код нас се одржава првенство 9 година. Видео сам да ми то одговара. Спорт је признат и солидно се шири у свету”, истиче Лалић.
Лалић каже да у њему већ годинама тиња једна велика жеља, а то је да се опроба најпре на европској, а касније и на светској сцени. Према његовим речима то би могло да се догоди већ наредне године, као и да вредно и напорно тренира како би достојно и на прави начин представио Србију на неком европском или светском шампионату у обарању руку.
