У уторак 26. јануара, биће организована трибина о потенцијалима Спомен парк-шуме „Краљевица”, која ће бити директно преношена на Фесјбук страници Фондације „Искорак”.
Гледаоци ће бити у прилици да гостима постављају питања: „Шта корисници Спомен парк-шуме Краљевица виде као могућности за њено унапређивање?”, „Има ли Краљевица потенцијала да привуче додатне посетиоце?”, „Да ли туризам може бити основа за развој?”, „Шта треба презентовати, заштитити, допунити, промовисати и понудити?”.
Говорници на онлајн дискусији су:
- Милан Јовановић — председник ПСД „Љуба Нешић”,
- Предраг Ницић — старешина извиђачког одреда „Ђорђе Сименоновић”,
- Др Милош Поповић — Запослен је као научни сарадник на Департману за биологију и екологију Природно математичког факултета Универзитета у Нишу. Радио је на неколико међународних пројеката и члан је „Натура 2000” тима. Један је од оснивача „Биологера”.
Онлајн трибина „(Не)искоришћени потенцијали Краљевице” почиње у 18:00 часова.
„Биологер” је 2018. године осмислио и покренуо тим ентузијаста из Србије чија је визија формирање највеће базе података о биодиверзитету у источној Европи. Тренутно су активне три локалне заједнице, у Србији (biologer.rs), Хрватској (biologer.hr) и Босни и Херцеговини (biologer.ba), чији су чланови су прикупили укупно око 135.000 података, а дигитализовано је преко 30.000 налаза из литературе.
„Биологер” је и својеврсна енциклопедија знања о природи и база податка која би могли помоћи научницима и људима који се баве заштитом природе. Ови подаци су вредни и могу бити коришћени за заштиту угрожених врста, израду атласа распрострањења и других публикација које ће унапредити наше знање о живом свету око нас и помоћи његову заштиту.
Пројекат „Наше краљевско место” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отворене школе „Зелени инкубатор”, уз финансијску подршку Европске уније, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом и Фондације „Фридрих Еберт”.
Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.
Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије. Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.
