Смену годишњих доба многи неће осетити само по промени температуре, већ и по мањку енергије. Процењује се да свака друга особа у том периоду има симптоме хроничног умора.
Хронични умор се, између осталог, манифестује тиме што се људи буде исрпљени и безвољни, остају радног елана, због умора, главобоље и вртоглавице, нису спремни за нови радни дан.
„Количина светлости се смањује, дани постају краћи, ноћи дуже, сви смо дошли из једне опуштене атмосфере годишњих одмора, поново у радне обавезе и очекивања и од себе и од околине. Креће депресивни помак, креће суочавање са захтевима, и финансијским, и неке друге природе, тако да се брзо исцрпљују капацитети адаптивни, а самим тим, крећу и неки симпоми који могу личити на симптоме депресије”, објаснила је за Радио-телевизију Србије доц. др Ивана Сташевић Карличић из Клинике „Лаза Лазаревић”.
Симптоми су четири пута су чешћи су код жене, него код мушкараца. Чешћи су и код оних у четрдесетим годинама.
„Хронични умор може бити неспецифични симптом многих стања, па и душевних. Представља резултат и хроничног стреса, резултат излагањима из спољашње средине”, додала је др Сташевић Карличић.
Када умор траје дуже од шест месеци и не може да се излечи ни одмором, потражите помоћ лекара.
„Некад код хроничног умора немамо поремећај спавања, наш сан нас не одмара, архитектоника зна да буде поремећена и тај сан нас не спрема за нови радни дан. Основни симптоми су пад животне енергије, пад мотивације, нерасположење… Када се симптоми јаве и продубе, здравствени систем је ту да вам помогне. Професионалци — психијатри, психолози, дефектилози. Не заборавите на надлежни дом здравља”, подсетила је докторка.
Покушајте да спречите умор, за почетак, једним добрим сном, а онда напуштањем неких лоших животних навика.
„Шетње, релаксације, одмор након радних дана, много је битно да људи раде оно што им прија и што их и активно одмара”, саветује др Сташевић Карличић.
Бирајте и шта једете. Умерено, а разноврсно, водите се том девизом.
„Зелено поврће, шаргарепа, свеж купус, краставац… Препоручују се зато што обилују минералним материјама, а поткрепљују организам. Оно што треба да се избегава, то су веће количине кофеина, алкохол, брза храна, производи из пекара”, поручује нутриционисткиња Ана Тодоровић.
Извор: mondo.rs
